GROBARI I PIONIR - Poruka ljubavi, strasti i vere

Što se tiče svega što se dešavalo na tribinama Pionira (mnogo toga je bilo slično i na parketu) podsećalo je na crno-bele evroligaške dane.

Ne samo što je svaka stolica imala svog vlasnika, već su bili popunjeni i prolazi. Partizan inače ima neverovatnu podršku, ali je protiv Cedevite to preraslo na neki znatno veći nivo. Samim tim je i energija bila podešena na maksimum, onako kako već više od decenije igraju Vujoševićevi momci u takvom ambijentu.

Osim standardnog navijačkog repertoara, šmek druženju u Pioniru davali su najmlađi. Nema škole, ne rade vrtići, roditelji su mahom na odmorima... A neki umesto sankanja biraju Partizan. I uživali su.

Jedini trenutak kada im sigurno nije bilo prijatno desio se posle jedne od dve tehničke greške dosuđene njihovim idolima. Druga vrsta strasti naterala je vatrene navijače da zaspu teren raznim predmetima.

Bili su izuzetno ljuti, ali to je samo štetilo crno-belima. Zbog toga su ustali Dragan Todorić i Duško Vujošević, okrenuli se ka „kopu“ i tražili od publike da prestane da ubacuje predmete. Trener Partizana je otišao i do zvaničnog spikera, uzeo mu mikrofon i kratko poručio:

- Nemojte da bacate ništa, ljudi, navijajte...

Kako to obično biva kada je u pitanju odnos navijača i omiljenog im trenera, poslušali su. A dok su na semaforu odbrojavale poslednje sekunde meča, Pionirom se orilo „Vujošević Dule...“ Posle su na red došli skoro svi igrači.

Prvi čije se ime začulo nisu bili Pavlović, Mačvan, Milosavljević i ostale standardno omiljene ličnosti. Zapevalo se Mihajlu Andriću!

Ne zbog rođendana, već zbog igre. Onda su na red došli najveći asovi. Crno-bele je ispratila ljubav i jasna poruka da će imati vetar u leđa od 7.000 ljudi šta god se dešava.

Tačnije, od više od 7.000, jer je ispred Pionira, na uskom prolazu kod blagajne, mnogo ljudi ostalo razočarano. Sledeći put će oni ući.