Muzika je stala. I svi su bili na nogama. Taj aplauz je posebno dugo trajao. Bio je i posebno jak. Pratile su ga ovacije čoveku koji je Partizanu doneo rekordan broj trofeja.
Vodio ga na dva fajnal-fora Evrolige, podario mu mnogo igrača – između nekih od njih je sedeo u prvom redu Štark Arene.
Na taj način, navijači tima iz Humske pokazali su kako se osećaju. Ali, kako se osećao on? Prvi put pred publikom od kako je napustio klupu Partizana.
- Osnovni razlog zbog koga sam došao je Novicin oproštaj. Mislim da je on to zaslužio. Imao je uvek zahvalnost – rekao je Duško Vujošević.
Zastao je, pa ponovio pitanje…
- A kako je bilo?
Priznao je, uz osmeh koji se video i iza maske koja je krila lice.
- Sa malom tremom!
Jedan u nizu koji su iz njegovih ruku došli do evropskih visina, obeležili jednu epohu košarke, ne samo u Srbiji, već i šire, svakako je Novica Veličković. O jednom od svojih najboljih učenika, Vujošević je rekao:
- Nadoknadio je svoje neke fizičke nedostatke karakterom, odličnim smislom za igru, zaraznom željom za pobedom, koju je prenosio na celu ekipu. I napravio je veliku karijeru, značajnu za Partizan.
Tu je iskusni stručnjak zaustavio. Glas je pomalo promenio boju, dok je nastavljao priču.
- Naravno, kada dođe ovakav dan, da se oprašta od košarke, prosto iz bioloških razloga, sa jedne strane je veličanstveno jer je dotakao vrh, ali sa druge strane, svima nama koji ga volimo i koji znamo koliko je uložio – ja sam od prvog dana pratio njegov razvoj – je tužno.
Ali, opet...
- Ako se jednog dana bude stavljala neka ploča sa imenima ljudi zaslužunih za Partizan, njegovo će ime u svakom slučaju biti upisano zlatnim slovima – poručio je Vujošević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
