Halo, Maribor, Milko Đurovski: Pobediće moji – 1:0!

Plakali su simpatizeri crveno-belih kad je otišao u komšiluk, koža im se i sad naježi sećanjem na te dane. Neki su to oprostili, neki mu to nikad neće zaboraviti. Milko Đurovski uvek je u žiži pred praznik fudbala na ovom delu Balkana.

Napadač sa desetkom na leđima izazvao je jak zemljotres, sličan njemu odavno nije trčao Srbijom i regionom. Driblinzi, golovi i Milkove asistencije u trku uveseljavale su gledaoce. Majstor u kopačkama, legenda.

Godine su prošle od tih dana kad je žario i palio širom Jugoslavije – u dreso-vima naših velikana sa Marakane i iz Humske. Mlađi od najpopularnije braće od Triglava do Đevđelije uvek rado priča uoči večitog derbija, kipti od želje, ne može da dočeka da počne najveća poslastica.

– Žao mi je, ali neću doći u Beograd, iako ispunjavam sve uslove. Primio sam dve vakcine. Da je, na primer, sad kraj jesenjeg dela Super lige, seo bih u auto i uputio se ka mom gradu u kojem sam proveo najlepše dane života. Stižem na proleće, neka oni moji ne brinu, kad derbi bude na mom stadionu u Ljutice Bogdana! Znam da me mnogi ne vole ni danas, da mi nisu oprostili što sam Zvezdin dres zamenio za grobarski, međutim svima bih da poručim – veći sam zvezdaš nego svi oni zajedno! – pričao je Milko Đurovski iz kuće u Mariboru.

Prati srpski fudbal skoro pet stotina kilometara od Beograda. Gledao je, kaže, u četvrtak obe utakmice srpskih klubova, sa Bragom i Anortozisom.

– Moj klub je pobedio Bragu, ozbiljnu ekipu iz dobre lige, tim koji igra sa Portom, Benfikom, Sportingom, desetak jakih mečeva u šampionatu i to kakvih sa učesnicima Lige šampiona. Velika su ova tri boda, Crvena zvezda je imala i sreće, a ona se zaslužuje i prati hrabre i radne ljude. Portugalci su bili bolji u prvom poluvremenu, neće nam biti lako na njihovom terenu. Partizanova grupa je kud i kamo lakša, ali danas svi ulažu novac, uče, kupuju znanje, igraju. Ne sme da se potceni ni ta Flora kad dođe u Humsku ulicu. Naš narod lepo kaže – bolje drži ga, nego lovi ga. Hoću da vidim crveno i crno-bele i na proleće u Evropi. To mi je želja.

Jedan od brojnih jugonostalgičara ranije je govorio da bi voleo ponovo da vidi Crvenu zvezdu i Partizan u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Rijeci, Sarajevu...

– Ništa nije kao u moje vreme, fudbal se nekako više voleo među igračima. Osećali su pripadnost klubovima, pogotovo premlja mojem za koji me veže detinjstvo. Marakana mi je druga kuća, tu sam rastao kad sam došao iz Makedonije, o Zvezdi nikad nisam rekao nijednu ružnu reč! Taj klub obožavam, dao mi je mnogo, plakao sam na najvećem stadionu, skupljao lopte. Partizan gotivim i poštujem, četiri godine bio sam u Humskoj.

U jesen 2021. Milko Đurovski u dresu...

– Uvek bih se lepše osećao u Zvezdinom! Ne bih imao ništa protiv i da sam u Partizanovom. Profesionalizam je u pitanju. Volim jedan klub, navijao sam i navijam, zna se, za Zvezdu.

Sati prolaze, primiče se najlepša srpska priča.

– To nema u Evropi, ma nema nigde! Zvezda je bolji tim, međutim, Partizan igra kako odavno nije. Biće neizvesno. Češće gledam Borjana, Kataija, Ivanića, Dragovića, Kangu i drugove iz svlačionice. Bolje ih poznajem. Zvezda je u prednosti za Kataija i Ivanića, crno-beli su odmorniji, jer su imali lakši posao u Evropi, slabijeg protivnika.

Klađenje ne voli, pristao je na keca da tipuje brojke na semaforu.

– Pobediće Zvezda, biće 1:0 i malo golova, mada ako padne jedan u prvih 20 minuta može da bude svašta. A to publika voli. Katai i Ivanić su naša snaga, na drugoj strani u Lazara Markovića imam poverenje, igrao je za Liverpul i Benfiku, lako uđe u šansu, ima kvalitet, tu je i Rikardo.