Čuveni trener Svetislav Pešić boravio je juče u Nišu, kako je rekao među prijateljima. Posetio je Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta Niš, a pre toga izvesno vreme proveo je u hotelu „Siti grand” u centru Niša, gde ga je i zatekla vest da je KSS zvanično objavio ono što je Žurnal odavno napisao da je novi selektor najboljih srpskih košarkaša.
Rado je pristao na zajedničku fotografiju, a izbor za selektora nasmejan prokomentarisao je kratko rečima:
- Idemo dalje, po nove medalje.
To je, reklo bi se i logično, imajući u vidu da je Svetislav Pešić tokom svoje uspešne trenerske karijere, pored svega ostalog i svih uspeha i trofeja u zemlji i inostranstvu, 2001. i 2002. godine pokorio Evropu i svet sa košarkaškom reprezentacijom.
Kako smo juče saznali, uskoro će Svetislavu Pešiću, „najpoznatijem Piroćancu na planeti”, povodom 50. godišnjice osnivanja niškog DIF-a, odnosno Fakulteta za sport i fizičko vaspitanja, biti uručeno izuzetno priznanje – biće proglašen za počasnog doktora nauka na ovoj renomiranoj visokoškolskoj i obrazovnoj ustanovi, koja školuje buduće pedagoge, profesore fizičke kulture i stručnjake u sportu.
Najdraža medalja – zlato iz Bormija
FIBA je nedavno u Klasi 2020. Svetislava Pešića „učlanila” u Kuću slavnih. U jednom od brojnih intervjua koje je dao tim povodom izdvojilo se pitanje koja mu je od medalja najmilija.
- Možda bih izdvojio Indijanapolis, tamo smo postali prvaci sveta, a to je nekako i najsvežije, iako je bilo pre 20 godina. Ta pobeda protiv Amerikanaca usred Amerike, pobeda protiv jedne fantastične ekipe. Naravno, potom i u finalu protiv Argentine, koja je kasnije postala olimpijski pobednik. Osvojiti titulu protiv te dva sjajna tima u Americi mi je predstavljalo ogromno zadovoljstvo. Ne samo naše, nego i naših navijača, Ali ja ipak izdvajam onaj moj početak sa ekipom iz Bormija. Taj kontinuitet koji smo imali tokom skoro četiri godine zajedničkog rada sa mladim igračima. Oni nisu bili početnici, ali su bili neizbrušeni talenti iz cele Jugoslavije Ja sam kao trener, hteli mi to da priznamo ili ne, ipak bio početnik. I dan danas se čudim da su me uopšte postavili da vodim tu ekipu. Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija, što će se kasnije potvrditi rezultatom u Bormiju i titulom svetskog juniorskog šampiona. Sve su to postali svetski igrači sa fantastičnim karijerama. A većina ih je što je još važnije, ostala u košarci. Tako da mi je medalja iz Bormija, ne samo iz nekog emotivnog razloga, nego i sportskog najdraža – rekao je Pešić za časopis Trener.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
