Željko Obradović: Ne mislim da sam poseban, jedinstven ili šta god

Strast i motivacija. To je ono što ga pokreće. Kada to više ne bude osećao, neće se ni baviti ovim poslom. I više puta je to ponovio. Kao i da mu je posle mnogo godina bila potrebna nova motivacija. Nju je pronašao u Partizanu.

A kada priča o svemu tome, zaista to i misli. Dovoljno je da pogledate jednu utakmicu i reakcije Željka Obradovića. Kako mu lice menja boje... 

- Neki prijatelji su mi pričali o tome, i to sam ja. Ali, ne vidim sebe tokom utakmice – pričao je Obradović u opširnom intervjuu za grčki portal sport24.gr.

Kako je rekao, sve to je deo života trenera. Dodao je i da je on van terena drugačiji. Što će potvrditi svi koji ga znaju. Uostalom, sve te reakcije – čak i one burne – imaju samo jedan cilj.

- Da igrači shvate greške i da budu bolji – kaže Obradović.

Ponovio je...

- Sve u vezi sa mojim poslom je strast. Ako se osećam da sam u tome sto posto, biću na klupi. U trenutku kada ne budem reagovao na stvari koje se dešavaju na terenu, verovatno ću prestati da se bavim ovim poslom. Mnogo puta sam pričao sa mojim igračima kako su skauting i pripremama utakmice veoma važni. Ali, ako ne reaguješ tokom utakmice, ako ne čitaš utakmicu, onda nećeš imati nikakvu šansu da budeš tim koji želiš da budeš. Bićeš prosečan. A ja ne volim da budem prosečan.

Još nešto ne voli – da priča o sebi. Pa je na pitanje šta ga to čini posebnim i jedinstvenim, rekao:

- Ne mislim da sam poseban, jedinstven ili šta god. Trudim se da budem normalna osoba. Da uživam u životu na svaki način. Jedan od načina je da radiš ono što voliš. Ja sam privilegovana osoba jer radim ono što volim.

U klubu koji voli. Koji smatra svojim. U kome je pronašao novu motivaciju. Koja ga pokreće. On je imao svoje razloge zašto se posle 28 godina vratio u Partizan, mada je ta odluka mnoge iznenadila. Čak mu je i, nedavno preminuli, Dušan Ivković rekao da je „vrlo rizična“.

- Objasnio sam mu da nije poenta u tome da li je rizična ili ne. Možemo gledati tako da je sve u životu na neki način rizik. Čak i kada prelaziš ulicu je nekakav rizik – rekao je Obradović.

Svestan je da ljudi to gledaju kao rizik zbog svega što je već postigao u karijeri.

- Jedno od pitanja koje mi postavljaju je: „Željko, osvojio si devet titula u Evroligi, šta je sa desetom?”. Ako sam odlučio da dođem u Partizan, verujem da me nije briga za desetu titulu. To mi nije cilj. Moj cilj je da imam igrače i tim sa kojim ću da uživam. Želeo sam drugačiju motivaciju u životu.

Priznao je...

- Rekao sam sebi - sada je trenutak, i možda nikad više. Želeo sam da se vratim u klub koji doživljavam kao svoj. Da živim u svojoj zemlji posle 28 godina života u inostranstvu. Da slušam svoj jezik...

Zastao je, pa se zapitao:

- Kako će biti na kraju?

Nema odgovor.

- Ko to zna?

U jedno je siguran:

- Navijači Partizana su neverovatno lojalni. Siguran sam da će biti uz nas.

Tu se poslužio primerom.

- U predsezoni smo igrali protiv Efesa u Beogradu. U svlačionici pre početka utakmice rekao sam igračima: „Ljudi će zaboraviti ako igrate loše, ali nikad vam neće oprostiti ako se ne borite, ako ne date 100 odsto“. I to je prva stvar koju želim od svog tima. I to je jedini rizik. Ako moj tim ili ja, nismo spremni da damo sve od sebe. Rezultat je druga priča.

Posle godina u Evroligi i vrhunskih rezultata koje je tu ostvario, vodiće tim u Evrokupu.

- Nemam problem sa tim! Moj osećaj je išao u smeru da idem u klub koji mnogo volim. Razumem da će biti drugačije. Razgovarao sam i sa porodicom. Moj sin je „lud“ za Partizanom. Kao i moja kćerka, i supruga. Iako se desetak dana pre nego što sam odlučio pronela glasina o tome, tek posle toga sam otišao u kancelariju predsednika Partizana, postavio mu nekoliko pitanja. Odgovorio mi je i to je bilo to. Bio je šokiran.

Toliko je jednostavno...

- U životu odlučiš, i to je to. Ne gledaš ponovo i razmišljaš da bi možda bilo bolje da sam ovo ili ono. Ne! Sada sam ovde i pokušaću da uradim sve – poručio je Obradović.