INTERVJU NEDELjOM - Ostoja Mijailović: Otišao bih da Željko nije pristao

Tačno za pet dana, Ostoja Mijailović i celokupno rukovodstvo Partizana, ući će u petu godinu mandata na čelu kluba iz Humske. Statut kluba kaže da će se tada steći uslovi da se raspiše nova Izborna skupština, izabere novo rukovodstvo.

Dosta opširan i vrlo otvoren razgovor sa prvim čovekom Partizana, završili smo pitanjem – da li ima ambicije da nastavi posao koji je počeo tog 20. oktobra 2017?

Rekao je...

- Ovaj posao je dosta težak. Dosta troši čoveka. Imam puno kompanija, mnogo zaposlenih i redovnih obaveza. I, iskreno, nisam takvu odluku još doneo. Sigurno da ću o njoj razmišljati. Puno sam uradio za Partizan. Videćemo. Zavisiće i od toga koga će delegati predložiti. Ko će se pojaviti... Videćemo...

Preciznosti radi podsećanje...

Prema Statutu Partizana, u trenutku kada mandat predsednika uđe u petu godinu, Izborna skupština može da se sazove u bilo kom trenutku.

- To je već u pripremi, cilj je da bude čak i u ovoj kalendarskoj godini – rekao nam je Mijailović.

Procedura je takva da će prvo članovi kluba predložiti nove delegate Skupštine, a potom će ona izabrati novo rukovodstvo.

I dok je nova Izborna skupština u pripremi, pa i dok Mijailović „vaga“ da li da nastavi započeti posao, idealan je trenutak za podvlačenje crte. Da se vidi šta je sve to do sada urađeno.

Mijailovića neke stvari čine posebno ponosnim. Redom...

- Iskreno, ponosan sam što smo opstali kao Partizan. Realno, te 2017, klub je postojao samo na papiru i svi su sumnjali da išta možemo kvalitetno da uradimo.

Podsetio je...

- Samo je dug ka toj famoznoj banci, koji više ne postoji, i ka Dušku Vujoševiću, je bio dva miliona evra. To je za nas ozbiljan novac. Više od 40 odsto tadašnjeg godišnjeg budžeta. Bilo je mnogo nerešenih problema.

Ponovio je...

- Ponosan sam što smo opstali kao klub, ali i što smo za ove četiri godine uspeli da se borimo i budemo konkurentni. Što smo osvojili i neke trofeje i što smo – u toj sezoni kada nas je, nažalost, korona sve zajedno pokosila – uspeli da dođemo u situaciju da budemo prvi u svim takmičenjima, pa i da, eventualno, dođemo u situaciju da osvojimo sve trofeje.

A najviše je ponosan...

- Što smo, posle 30 godina, uspeli da vratimo Željka Obradovića u klub i što imamo ekipu od koje dosta njih strahuje.

Tu je sam otvorio priču o dolasku najtrofejnijeg evropskog trenera u Partizan. Ponovio je deo priče kako je uopšte došlo do toga, ali otkrio i neke detalje o kojima do sada nije pričao.

Recimo...

- Najisrenije vam kažem, ekskluzivno, ja nisam imao drugu opciju! Da Obradović nije pristao, verovatno bih otišao iz kluba. Nisam verovao da, iz pozicije u kojoj smo se našli, bilo drugi može da pokrene to što javnost hoće i što navijači žele. Samo Obradović.

I zato ga je čekao. Čak i kada su drugi ljudi u klubu postali nestrpljivi.

Ispočetka, ta priča ide sledećim tokom...

- Uvek sam imao želju da Obradović bude trener kluba u kome sam ja predsednik. Ali to u tom trenutku nije bilo realno. Kako je vreme prolazilo, shvatio sam da on ima posebnu vezu prema Partizanu, da će sigurno doći trenutak kada će se otvoriti ta tema. Način na koji je on komunicirao u Partizanu i te posebne emocije, meni su bile dokaz da postoji neka šansa.

Onda su se sklopile kockice.

- Krenula je ta komunikacija, pre svega kroz šalu. Kad smo Zoran Savić i ja bili u Španiji, na sastanku u Evroligi, tada smo se videli sa Željkom i rekli mu da bismo želeli da to bude on. On se nasmajao i rekao da ne postoji nikakva šansa.

Sve se dešava dok je prošla sezona još trajala. Iako je za Partizan bila uveliko gotova.

- Kada se vratio i kada smo počeli da se viđamo, stavio sam sve karte na sto. Ljudi u klubu su bili protiv toga da čekamo odluku, da ne bismo kasnili sa pravljenjem ekipe. Nije bilo vremena da napravimo ekipu koja može da opravda ciljeve.

Tu je zastao. Pa priznao.

- Imali smo tešku sezonu koju sam, lično, jedva izgurao jer je sve ostalo na meni, bez trenera i sportskog direktora. Nekako, u Partizanu kada je lepo, svi su tu da savetuju, da budu deo pobedničke ekipe. A kada je teško, onda nema nigde nikoga. Onda teret nosite sami. I ja sam već dugo taj teret nosio sam. Iskreno, bio sam se i umorio. Ali mi nije palo na pamet da odustanem.

Jer...

- Verovao sam da postoji nada da se dogovorim sa Obradovićem!

Vratio se dve godine u prošlost. U sezonu koju je „viša sila“ prekinula kada je Partizan bio u strašnom naletu.

- Posle toliko godina smo došli u poziciju da se vratimo u početno stanje, da budemo u Evroligi. I, neki trenutak vam sve to oduzme. Uvede vas u finanskijske i sportske probleme, jer imate potpisane ugovore sa igračima. Napusti vas trener koji je imao ugovor i koji je mogao da nosi tu celokupnu priču.

I zato...

- Jednostavno, uopšte nisam mogao da pretpostavim da postoji druga opcija osim Željka Obradovića.

To mu je i rekao...

- U nekom trenutku sam mu i najiskrenije rekao da nemam rezervnu opciju i da ću da ga čekam koliko god treba. Ali verovao sam da će on da pristane. Čak je posle bio period i neke ćutnje, od nekih 20 dana, što mi je bio jedan od težih perioda. Gde sam čekao da se javi...

Onda je došlo do konkretizacije dogovora.

- Nekih sedam dana pre nego što smo se dogovorili, razgovarali smo tri sata. Tada sam zaključio da postoji 70 odsto šansi da pristane. Ozbiljan je čovek, zna šta hoće, potrebni su mu i uslovi. Svestan je rizika koji prihvata. Ta situacija je više meni odgovarala kao predsedniku Partizana, nego njemu kao treneru. Ali smo se dogovorili.

Kako je rekao, novi razgovor je usledio posle tri ili četiri dana.

- Tada smo pružili ruku jedan drugome. U tom trenutku nismo imali ni ugovor. Kasnije smo ga potpisali. Rekao je da mi veruje, da voli Partizan, da je to njegov motiv. Da zna koliko rizikuje, ali da hoće da ide napred. U trenutku kada je izašao iz kancelarije, nisam bio siguran da li se to zaista desilo. Da li je moguće. Samo sam čekao da zakažemo konferenciju za medije. I kada se to završilo, za mene je to bio trenutak potpisivanja ugovora.

I baš u tom trenutku, među navijačima Partizana podigla se prava euforija. Ni nekoliko meseci kasnije, ne jenjava. I to je bilo potpuno očekivano. I normalno je. Međutim...

- Meni se, kao predsedniku kluba, ne dopada što se u ovom trenutku napravila takva atmosfera u javnosti kao da je sve gotovo, da su svi trofeji osvojeni, da Partizan igra Evroligu...

Sve to jeste cilj, ali Mijailović je želeo da naglasi.

- Povratkom Obradovića i sa ovakvom ekipom, mi imamo veće šasne da to i uradimo. Ali, nama taj rezultat nije zagarantovan. Našim navijačima možemo da obećamo da ćemo da damo sve od sebe da trofeje osvojimo i da uđemo u Evroligu. Ali, jednostavno, ne može niko da garantuje. Osim da ćemo dati sve od sebe, da ćemo se boriti, da nam to jeste cilj... To apsolutno stoji. Za kratko vreme smo uspeli da napravimo kvalitetan tim, pa i da dobijemo neke važne utakmice u ABA ligi, ali najteže tek kreće. Gledamo i u budućnost. Naša ekipa je jedna od najmlađih u ABA ligi, u Evrokupu sigurno najmlađa.

Iz godine mandata na koju je najponosniji, vratio se na početak. Da bi zaljučio priču.

- Više nikada ne smemo da dođemo u poziciju u kojoj smo bili 2017. Partizan je važan deo javnog života u Srbiji. Moramo da se borimo da to i sačuvamo.