Finansije izazvale većinu evroligaša da traže rastanak sa Bertomeuom: Kraj jedne ere ili...

Da li je Đordi Bertomeu posle dve decenije završio sa Evroligom, ko bi mogao da ga nasledi, kakvi su dalji koraci klubova, da li bi mogli da se vrate pod FIBA i sve druge varijacije na te teme, proteklih dana potresaju magičnu igru na Starom kontinentu. Tako da u predvečerje petog kola Evrolige može da se konstatuje da su igre van terena preuzele primat od košarke.

Da bi se ušlo u srž ove priče, potrebno je vratiti se na događaje od pre nekoliko meseci, kada se  tada sedam klubova Evrolige, vlasnika A licence, sastalo u Atini. Bila je to neka vrsta polutajnog okupljanja, sa koga je ipak procurelo veliko nezadovoljstvo oko načina na koji Đordi Bertomeu brine o interesima firme.

Naravno, sa fokusom na finansije. Gde mu se sa jedne strane zameralo na potrošnji, a na drugoj na malim prihodima.

Nedugo zatim, došlo je i do prvog velikog zaokreta. Čuveni Španac koji je bio predsednik Borda, ali i direktor, ubrzo je izgubio dobar deo ingerencija. Tačnije, ostao je bez mesta u Bordu gde se sada nalaze samo predstavnici klubova sa A licencom.

Odnosno, njih 13, od kada su status suvlasnika stekli Bajern i Asvel i tako se pridružili društvu u kome su Barselona, Real, Baskonija, CSKA, Panatinaikos, Olimpijakos, Makabi, Milano, Žalgiris, Efes i Fenerbahče.

Nakon toga, činilo se da su se strasti smirile i da je došlo do neke vrste pat pozicije. U kojoj su polarizovani stavovi klubova, po pitanju personalnih rešenja i vođenja lige, pomireni. Ušlo se u novu sezonu, Bertomeu je vodio sve ključne sastanke i sve je bilo kao pre.

Ali, samo do minulog ponedeljka, kada se prvo pojavila vest da je Bertomeu razgovarao sa predstavnicima klubova, kao i da će se dan kasnije, održati sastanak Borda, bez njegovog prisustva. Iako to nije bio prvi put, u svetlu svega pre toga, oni koji su tvrdili da je smena na čelu najjačeg klupskog takmičenja već završena stvar, odmah su postali još glasnije.

A, to je značilo i da su brzo otišli i korak dalje i počeli sa nagađanjima ko bi mogao da nasledi Španca. Gde su se najčešće pominjali Paulius Motiejunas, prvi operativac Žalgirisa, kao i Marko Pešić, generalni menadžer Bajerna.

Moglo se kasnije čuti i da većina klubova smatra da nijedan od njih ne bi trebalo da uskoči na to mesto, kao i da odluka mora da bude jednoglasna. U svakom slučaju i to je išlo na vodenicu, da Bertomeu ima sve slabije uporište, kao i da ga podržavaju samo tri španska kluba i Fenerbahče.

Međutim, poslednja glasina kaže, da će Španac ipak ostati na čelu, ali samo do kraja sezone, dok se ne pronađe adekvatna zamena.

Sudbina Bertomeua brzo je pala u drugi plan, kada je preko španskih medija, procurelo da klubovi iz Borda navodno ne mogu da se dogovore u kom pravu će dalje voditi takmičenje. Da ima čak i onih koji predlažu da se vrate pod okrilje FIBA, ali da to nije moguće do 2026. do kada imaju ugovor sa kompanijom IMG, po kome se svako istupanje plaća 10 milona.

U svakom slučaju, ta priča je direktno povezana sa finansijama. Odnosno, željom klubova da zarađuju više, pogotovo nakon pandemije čije posledice svi i dalje trpe. Tu se dosta govorilo i o zaradi od TV prava, pa sponzorima, mogućim rešenjima i slično. Ali, zaključak je da svi očekuju mnogo više novca, nego što je to sada bio slučaj. Pa se tako zamera i što je ugovor o naslovnom sponzorstvu potpisan samo na pet miliona evra.

Šta će na kraju biti epilog svega, ostaje da se vidi. Ali, jedno je sigurno – sve opcije su otvorene. Pa čak i ona koja sada izgleda kao nemoguća  da sve ostane isto.