Vaterpolo je srpski sport broj jedan, sa tri kluba u Ligi šampiona!

Novi Beograd prvo kao organizator F8, a sada i po kvalitetu zaslužan učesnik elite, zatim Radnički kao prvak zemlje olimpijskog šampiona i dokazan u regionu i Evropi prošle sezone i na iznenađenje mnogih Crvena zvezda, istina sa reputacijom od prošle godine ali opet sa izgledima koji su više gravitirali ka Evrokupu nego najelitnijem takmičenju.

Ali i to se dogodilo, Srbija ima tri kluba od 16, skoro 20 posto, što se nije dogodilo još iz vremena kada su Partizan pratili Vojvodina i Crvena zvezda.

Najuspešnija je bila 2013. kada je Zvezda bila prvak Evrope, Partizan bio četvrti a Radnički pobednik Evro kupa.

Konačno podatak o tri kluba je kruna na nikad bolju sezonu srpskog vaterpola i u godini 100. rođendana.

Red je da se Crvenoj zvezdi pokloni dužna pažnja zbog rezultata u poslednje dve sezone. Ekipa koju, pre svega, krasi kolektiv, zajedništvo i prava atmosfera, ekipa koja do svakog rezultata dođe krvavim radom u bazenu i na kraju ekipa koja ima pojedince za respekt.

Protiv Savone Beograđani su slavili u prvom meču, u drugom igrali odlično do sredine druge četvrtine i vođstva 6:2. Tada im je pobegao Fondeli, postigao tri gola za tri minuta pokazao da je reč o prvoklasnom igraču.

Počela je igra živaca, sa jedne strane Italijani, iskusni za ovakve mečeve, spremni i da zaigraju na ivici žileta potpomognuti pritiskom nekada velikog igrača Anđelinija, a sa druge Beograđani, silno motivisani da prođu, da nagrade navijače na prilično popunjenim tribinama, odvažni u bazenu sa mirnim trenerom Filipovićem na klupi.

U toj igri crveno-bela mladost je odradila posao u dva minuta poslednjeg dela kada su Subotić, Tankosić i Đurđić napravili 11:9. U preostala tri minuta već umorna Savona je mogla da stigne ali ne i da izbori peterce.

Remi je pravedan rezultat, remi koji je Zvezdine igrače ostavio u bazenu da se raduju sa navijačima a protivnika da što pre izađe sa bazena i da nađe snage da aplauzima pozdrave pristalice domaćih za sjajnu atmosferu.

Zvezda ima tim odlično složen. Mišović polako ali sigurno postaje golman koji će se naći u notesima drugih klubova. Centar Vukićević za za sada dobio pravu podršku u Pješivaču.

Pojačanja Gardašević i posebno Đurđić su pokazali da predstavljaju pametne investicije, Marković je kvalitetno odigrao na beku, Tankosić i Subotić pogađali baš kad treba, Milojević igrom nadoknadio sam kamatom propuštenu priliku za gol, Rađen smirivao igru, Smiljević imponovao borbenošću a na kraju Basara pokazao da mu ruka još uvek odlično radi – Zvezda je bila bez Radovića koji se ukočio uoči utakmice.

Filipović sa Nikolićem, Bašićem, doktorom Marjanovićem mirno vodi utakmice, rezultati mu idu u prilog. Bila je vidljiva radost Igora Milojevića, čelnika kluba kao i predsednika VSS Viktora Jelenića koji je korenima crveno-beli.

Zvezdina grupa je odlična za igranje. Izdvajaju se Pro Reko i Jug, svi ostali timovi su idealni za nadigravanje uz dodatak da na Dorćolu nikome neće biti lako i da ih neće čekati Zvezda, onakva kakva je bila u poslednja dva izdanja sa 28 poraza. Sada je to jedan drugačiji tim.