A, kako Francuska živi dan nakon bezumnog akta, upitali smo Tadiju Dragićevića, našeg internacionalca trenutno člana Strazbura koji se nalazi na manje od 500 kilometara od Grada svetlosti.
– Oseća se neka mešavina šoka, straha i neverice – prenosi Dragićević.
– Na Božić, kad se dogodio napad, igrali smo meč Evrokupa protiv UNIKS-a. Vreme do utakmice proveo sam u društvu sa Ali Traoreom koji mi je prevodio sve vesti. Ulice su bile gotovo puste, a u dvorani je bilo manje od tri hiljade gledalaca. Mada i oni koji su došli više su bili zadubljeni u telefone, nego što su pratili dešavanja na parketu. Niko ne može da veruje da se tako nešto dogodilo.
Kako dokazani krilni centar naglašava ni (ne)prospavana noć nije donela promene.
– Proteklih dana na ulicama je bilo veoma živo. Praznična atmosfera se osećala na svakom koraku. Ali, sada je sve drugačije. Čini mi se da iz kuće izlaze samo oni koji moraju, a policija je na svakom koraku. Sve to uliva dodatnu nervozu. I mi smo na treningu više pričali o tom događaju nego što smo se bavili košarkom. Takav akt nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. U narednom kolu igramo u Parizu, tamo je sigurno sve još teže. Strašno, šta drugo reći.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
