Neuništivi Pavkov

Crvena zvezda je pobedila Vojvodinu na „Karađorđu“ sa četvoricom bivših prvotimaca novosadskog kluba na terenu, a iz kvarteta Pavkov-Katai-Ivanić-Pankov kvalitetom igre i učinkom izdvojio se dugajlija iz Begeča i bio jedan od najzaslužnijih za preokret branioca titule. Još jednom se nametnuo kao spasilac kad je najteže, pa mu je trener Dejan Stanković nekoliko puta čestitao po završetku utakmice.

Nijednom klubu u dosadašnjoj karijeri Pavkov nije češće tresao mreže nego Vojvodini (sedam na 12 utakmica) i ne zna za poraz protiv Lala, čak ni u periodu kad se nalazio u špicu niškog Radničkog. Sve je to mini „osveta“ za činjenicu da u Novom Sadu nisu do kraja prepoznali njegov potencijal i odrekli su ga se posle samo jedne sezone. Prihvatili su ga na Čairu, gde je skrenuo pažnju golovima i došao do ugovora sa Crvenom zvezdom.

Pavkov je u Vojvodinu stigao u leto 2015. godine, posle dobrih igara za ČSK iz Čelareva. Nije, međutim, uspeo da se nametne za ozbiljniju šansu kod trenera Zlatomira Zagorčića, potom i Nenada Lalatovića. U kompletnoj sezoni startovao je samo na četiri utakmice, ukupno upisao 16 mečeva i oko 450 minuta na terenu. Nije postigao gol na zvaničnim susretima za Lale.

To, međutim, nije bio razlog da ne bude interesovanja sa superligaške scene. Mudro su procenili u Nišu da sa Pavkovim mogu da dobiju ne samo na terenu, pa je posle svega nekoliko meseci na Čairu došao na radar Crvene zvezde i tadašnji trener Miodrag Božović i generalni direktor Zvezdan Terzić insistirali su da dođe na Marakanu.

Kao da je sudbina da je Pavkov do svih lepih trenutaka u karijeri morao da stigne zaobilaznicom. Nije se u prvih mah snašao u Crvenoj zvezdi, vratio se u Niš i dao 23 superligaška gola u sezoni. Ipak, nije ni to bila garancija da će dobiti šansu u natrofejnijem srpskom klubu.

Nema sezone u kojoj Pavkov nije padao u drugi plan (uglavnom na startu) i podizao se. Tako je bilo kod Vladana Mipojevića, još više od kako je trener Dejan Stanković. Sada više ne može ni da se zamisli špic bez njega, jer je bez sumnje ubedljivo najkvalitetniji napadač u ekipi.

Pred sezonu 2018/19. Pavkov je na pripremnim mečevima bio potpuno u drugom planu, takođe i na startu kvalifikacija. Preokret je nastao u Salcburgu, kad je doneo veliku energiju na teren i postao sa čalmom oko glave jedan od junaka. Istoriju se ispisao sa dva mata za rušenje Liverpula i od te novembarske noći večito će zvezdaši prepričavati šta je uradio. A, da je Boaći bio zdrav on bi startovao protiv engleskog velikana...

U slučaju Pavkova ništa nije bilo u skladu sa očekivanjima, pa je izostao i već gotov transfer u Đijangsu. Putovao je u Kinu, međutim, vratio se zbog menadžerske i klupske zavrzlame. Nastavili su se usponi i padovi, ali nijednog trenutka nije postajalo sporno da je centarfor bez koga Crvena zvezda ne može. Promašeni zicer protiv Totenhema u Ligi šampiona bio je krupan korak unazad, događale su se i povrede.

U trenerskoj eri Stankovića, Pavkov češće nije bio prva opcija. U leto 2020. došlo je do povrede i operacije kostiju lica, ali i posle oporavka nije imao bolji status. U grupi Lige Evrope upisao je samo dvadesetak minuta na gostovanju Hofenhajmu, ali ga to nije sprečilo da Milanu spakuje gol i spreči poraz na Marakani u šesnaestini finala.

Tokom letnjih priprema ove godine Pavkov se nije izborio za mesto startera i propustio je generalnu probu sa Šturmom u Gracu, ali počeo je meč u Kazahstanu kad je prethodno bilo 0:0 sa Vojvodinom na Marakani. Ostao je potpuno odsečen, pa ga je Stanković u revanšu držao na klupi. Potom je došlo do zdravstvenih problema i izostao je sa mečeva protiv Šerifa.

Kad se ima u vidu kako je odigrao oba meča sa Klužom, možda je bolje da je i tek oporavljen krenuo put Tiraspolja. Rumune je razbio na Marakani, surovo iskoristio grešku odbrane domaćina i u revanšu, ali ponovo nije moglo sve da bude idealno u njegovom slučaju. Povredio se 11. septembra na meču sa Proleterom i propustio je večiti derbi i start u Ligi Evrope sa Bragom.

Bez ulaska Pavkova u Razgradu, tek malo spremnog posle povrede, teško bi se došlo do trijumfa nad Ludogorecom. U Dansku nije putovao zbog zaraze koronavirusom, učinak u porazu od Mitjilanda nije bio za analizu zbog igrača manje, a onda je u drugom poluvremenu novosadskog derbija bio nezaustavljiv i gladan pobede. Prvi gol mu je poništen zbog ofsajda asistenta Kataija, kod drugog je sve bilo regularno. Pokrenuo je tim i pokazao da je majstor za velike utakmice.

Koliko god da je imao muka i problema u Crvenoj zvezdi, stvorio je dela za pamćenje i pokazao da je – neuništiv!