Poslednji ples: Nedelja kad odlazi Valentino Rosi

(Specijalno za Žurnal iz Valensije)

Da li pamtite 14. jun 1998. godine? Bila je nedelja.

Majkl Džordan je zajedno sa saigračima iz Čikago Bulsa igrao šestu utakmicu finala plej-ofa najjače košarkaške lige sveta, protiv Jute  u Solt Lejk Sitiju. Džezeri su 17 sekundi pre kraja vodili 86:85. Bulsi su udvojili Karla Melouna, jednog od dvojice lidera Jute, Džordan se prikrao, ukrao loptu, preneo je preko celog terena… Korak po korak, polako, do Brajona Rasela. Finta, blagi dodir po leđima Rasela, šut i 87:86 na 5,6 sekundi do kraja. Pokazalo se da je to bio i konačni rezultat. Ispostaviće se kultna šetnja preko terena. Ispostaviće se kultna „gurka” protiv Rasela i poslednji šut za titulu broj šest u dresu Bulsa sa borjem 23. Dominacija. Do kraja.

Da li biste voleli da ste bili tamo? Da li biste voleli da ste znali da će se to desiti? Tada i tu? Verujem da bi svi dali potvrdan odgovor.

Za svetski Moto GP šampionat danas je takav dan kao što je za NBA bio 14. jun 1998. Valentino Rosi vozi svoj poslednji krug, parafrazirajmo naziv kultne serije Netfliksa o toj šampionskoj sezoni Bulsa – Doktor pleše „poslednji ples”.

A, mi svi znamo da ćemo videti taj šut, da ćemo videti taj poslednji krug, na Velikoj nagradi Valensije, 14.11.21.

Valentino Rosi je toliko veliki sportista, da mu, uprkos novinarskim pravilima, nije potreban poseban uvod i opis ko je on. U ovakvoj prilici red je to učiniti.

Devetostruki je šampion sveta, osvajač sedam titula u kraljevskoj klasi u kojoj je šest puta osvajao krune na četvorotaktnim motociklima takozvane Moto GP klase i jednom na čuvenom, brutalnom motociklu od 500 kubičnih centimetara, zatim jedne u srednjoj klasi od 250 i jedne u najslabijoj, tada od 125 kubika. Osvajao je titule na dvotaktnim motociklima od 125, 250, 500, četvorotaktnim od 990 i 800 kubika, pobeđivao i na četvorotaktnom motociklu od 1000 kubika, tri različita proizvođača Aprilije, Honde i Jamahe, dok je sa Dukatijem tri puta došao do pobedničkog postolja. Po svemu navedenom je jedinstven. Niko pre, niti će iko posle njega može time da se pohvali. Neke od klasa u kojima je pobeđivao su odavno reklivije - 2009. je vožena poslednja sezona 250 kubika, 2011. poslednja sezona 125 kubika, motocikli od 990 kubika se ne koriste od 2007, a od 800 kubika od 2011.

Potpuno je dominirao sportom od 1996. godine kad je debitovao u prvenstvu sveta, do 2009. kad je osvojio devetu titulu i sa nepune 31 godine postao više od Moto GP legende. Do 2017. je ukupno zabeležio 115 pobeda, i uz Đakoma Agostinija postao jedini vozač sa preko 100 trijumfa u istoriji ovoga sporta. Vozio je 431 trku, čeka ga i 432. danas, što je 44,2% svih trka ikada održanih u istoriji ovoga sporta, a ukupno je 236 puta stajao na pobedničkom postolju, od čega 199 puta u najjačoj kategoriji.

Prvi je i jedini u istoriji koji je uspeo da na motociklima dva različita proizvođača u dve trke kraljevske klase zaredom zabeleži pobede, kada je na kraju 2003. slavio u VN Valensije na Hondi i potom na prvoj trci 2004. Na VN Južnoafričke Republike na Jamahi.

Drugi je vozač u istoriji posle Fila Rida koji je uspeo da objedini titule u 125, 250 i 500 kubika, današnje Moto3, Moto2 i Moto GP klase, a treći član ovoga kluba postao je 2013. godine Mark Markez, osmostruki šampion sveta.

Period od VN Češke u Brnu 1996, kada je prvi put slavio do VN Holandije 2017. od 20 godina i 311 dana je najduži period od prve do, za sada, poslednje pobede jednog vozača, opet u istoriji motociklizma. Ukoliko posmatramo samo kraljevsku klasu od prve pobede u Velikoj Britaniji 2000. do VN Holandije 2017. prošlo je 16 godina i 351 dan, što ga opet čini rekorderom.

Da, najstariji je pobednik ikada u svetskom prvenstvu, pošto je 115. pobedu proslavio sa 38 godina i 129 dana.

Pobeđivao je na 29 staza od 38 na koliko je vozio i još mnogo, mnogo toga.

Sve ovo kaže statistika i obično kažemo - još samo kada bi mogla da ispriča i sve prelepe priče koje su se desile u ovom periodu, ali čak je i sama statistika dovoljna - priča svoje priče. Osvrnite se još jednom i pročitajte deliće onoga što je Doktor postigao.

A, to je „samo” statistika.

Njegova harizma privukla je ljude koji nisu pratili motociklizam, novinare, televizije, ljude iz sveta šou biznisa, živeo poput rok zvezde - na Ibici letovao, stanovao u Londonu, organizovao najbolje žurke, slavio, zabavljao se, kasno ustajao, nonšalantan bio i opet pobeđivao. Šampionski. Doktorski.

Pobede je proslavljao kao niko nikada do tada - obučen kao Robin Hud, ulascima u montažne toalete pokraj staze, noseći gumene seksi lutke, obarajući ljude kegle, oslobađajući se od okova Honde, zatim sa Snežanom i sedam patuljaka, sve u zavisnosti od trenutka i inspiracije.

Farbao je motocikle, uveo posebne kacige za svoju voljenu Italiju - vrišteću kacigu, crveno srce, ribica u moru ajkula, magarence, prebijenog Rosija, u periodu kada se mučio u Dukatiju.

Razbio je sve konvencije, povezao se sa publikom na dubokom emotivnom nivou - učinio ju je delom sporta, ne samo posmatračima, već sastavnim delom trka.

Vodio je ljute bitke sa drugim velikanima ovoga sporta - Masimilijanom Bjađijem, četvorostrukim šampionom sveta, inače toliko ljute i lične, da su u jednom momentu i razmenili udarce, bukvalno. Zatim protiv Sete Đibernaua, Kejsija Stonera, jednog od najvećih vozača svih vremena, dvostrukim šampionom Moto GP klase, jedinim Dukatijevim šampionom, zatim protiv Horhea Lorenca, petostrukog svetskog šampiona, te protiv Danijela Danija Pedrose, trostrukog šampiona sveta, osvajača titula i protiv Marka Markeza, nosiocem osam titula - šest u kraljevskoj klasi, jedne u Moto2 i jedne u 125, s kojim je ušao u takvu bitku, da je pitanje da li će ikada biti u potpunosti zakopane ratne sekire.

Razlika u kvalitetu Rosija, Stonera, Pedrose, Lorenca i Markeza je bila takva da su ih prozvali Vanzemaljcima, ljudima koji nisu sa ove planete i sa kojima može da se nosi samo neka intergalaktička grupa trkača.

Njegova brzina, stil vožnje i harizma su bile inspiracija generacijama koje dolaze posle njega. Svaki od vozača koji je dolazio u šampionat i protiv kojeg se borio je imao ili Rosijev poster u svojoj sobi ili fotografiju sa samim Rosijem dok su bili klinci i svi su upoznali i njegovu nežnu i njegovu manje nežnu stranu - dok mi nisi rival sve je OK, kada jesi - više nismo međusobni obožavaoci. Neverovatno je i da su svi započeli karijeru pre njega, a osim Marka Markeza svi otišli i u penziju pre njega.

Napravio je i šablon za sva buduća pokolenja kako se gradi karijera - debituješ, pobediš makar jednom, u drugoj sezoni osvojiš titulu - u 125, 250, 500 kubika. Zatim, kada dođeš do vrha, odbraniš ga jednom, dva, tri, četiri puta - osvojiš pet titula za redom u kraljevskoj kategoriji, izgubiš titulu, pa je ne osvojiš ponovo i vratiš se sa još dve titule. Usput napustiš najveći tim sveta - Hondu, odeš u Jamahu koja 12 godina nije osvojila titulu, od 1992. i vellikog, veličanstvenog Vejna Rejnija, učiniš je najboljom na svetu.

Promeniš i tu ekipu, prvi put ozbiljnije padneš u svojoj karijeri i to bukvalno u voljenom Muđelu 2010, odeš naredne sezone u Dukati, ne uspeš, vratiš se, ponovo počneš povremeno da pobeđuješ, pa čak se nađeš i nadomak titule šampiona sveta 2015, no ostaneš na koti devet.

Priča o šablonu se završava kod odlaska u kraljevsku klasu, sve posle toga je samo jedan čovek učinio i pitanje je da li će se pojaviti sličan vozač, koji posle 26 sezona takmičenja u svetskom prvenstvu napušta scenu.

Neophodno je bilo predstaviti Valentina Rosija, kao uvod u ovu priču, ali njegova priča je takva da je uvod dugačak poput same priče i priča sama po sebi. Nemoguće je preneti sve emocije koje je Rosi stvorio, morali ste biti pristuni makar na trenutak u njegovim najvećim danima slave. Da li putem televizora, da li lično, ali morali ste biti tamo.

Huk navijača, napetost, bitke u poslednjim krugovima i krivinama, žute dimne bombe, posebne kacige i posebne proslave, smeh, radost, suze, neverica i očajanje, ponovo do osmeha, sve što nas čini ljudima - emotivnim bićima.

Sada zamislite da vam neko kaže - još uvek možete da vidite istorija Moto GP, sporta, planete - ostaje još jedna trka i kako god da se završi biće jedna od njegovih najvećih, ukoliko ne i najveća. A još uvek možete.

Ukoliko u nedelju 14. novembra 2021. godine pre 14 časova, odložite šta god da ste planirali, za taj sat, taj trenutak i osetite magiju Moto GP, sveta čarolija koji je od najboljeg i najjačeg prvenstva sveta u motociklizmu jedan Petar Pan pretvorio u Nedođiju, za odrasle, decu, stare. Sve nas.

Još jedan poslednji put. Danas je dan kad odlazi Valentino Rosi. Uživajte u oproštaju najvećeg. Srđan Erceg