Smailagić: Sada ću da se odazivam mnogo češće u reprezentaciju

Letos nas je sve iznenadio. Iskreno, očekivali smo da će momak čija priča nije svakidašnja, koji je koracima od sedam milja sebi prokrčio put do najviše ranga, doći i pomoći reprezetnaciji Srbije na predolimpijskom turniru u Beogradu.

Već tada je imao šta da ponudi i da, uz Bobana Marjanovića i Filipa Petruševa, ojača reket Srbije. Da će Orlovi dobiti i malo „sveže krvi“ i pomoć dvadesetogodišnjeg Alena Smailagića. Još jednom – njegova košarkaška priča je takva da je zaslužila da se opiše u dokumentarnom filmu. I pre nego što je ostvario neki „opipljiv“ uspeh.

Ali, Smailagić se nije javio tadašnjem selektoru Igoru Kokoškovu. Celu priču je pratilo nekakvo nemušto objašenjenje da je odlučio da se posveti sebi i pripremi za narednu sezonu.

Iako je u životu uopšte, pa i sprotu, uvek bolje gledati napred i ne osvrtati se na ono što je bilo, izabrali smo da priču sa Alenom Smailagićem na okupljanju reprezentacije počnemo baš odatle.

Jer, sada je tu... Zašto nije bio letos?

Kaže...

- Nemam nikakav problem da objasnim.

Uostalom, objašnjenje je jednostavno.

- Tada nisam imao klub. Morao sam da se pripremim što bolje mogu da bih dobio neku ponudu, neku šansu. Da bih mogao da se pokažem što bolje – pričao je mladi centar.

Ponudu je uskoro i dobio. Ne iz NBA, što su svi očekivali. Već se vratio kući. I za par meseci u Partizanu, pokazao je sve ono što Evropa nije mogla da vidi kada je on u pitanju. Jer, nije imala gde da vidi. Ali što je dovoljno dobro, da bude jedan od nosilaca igre crno-belih i da na njegovu adresu ponovo stigne poziv u reprezentaciju. Ovog puta, od novog selektora – Svetislava Pešića.

- Pokazao sam se u Partizanu na neki lep način. Sada sam spreman da odigram za reprezentaciju i da dam sve od sebe – kaže.

I – kako je rekao – sada ćemo ga viđati u dresu reprezentacije kada god ga selektor proceni da je potreban timu.

- Sad sam tu gde jesam. Sad imam čvrsto tlo pod nogama. Sada ću da se odazivam mnogo češće u reprezentaciju. Osim kad ako me nešto ne spreči, ne daj bože.

Baš zato što se u dosadašnjem delu sezone pokazao – kako je rekao – na lep način, sada se i u reprezentaciji od njega očekuje dosta. Nećemo sad da potežemo priču o tome da reprezentacija nije kompletna i zašto nije. Ali, zbog toga neki igrači i pre vremena dobijaju uloge nosilaca. Koje moraju da iznesu. Smailagić nema problem sa tim. Sve mu olakšava to što je u reprezentaciji dosta igrača Partizana.

- Nas šestorica iz Partizana smo tu, što meni olakšava dosta. Da ne budem prvi put sam tu. A šta i koliko se traži od mene, to će zavisiti od trenera. Od toga kakva su njegova očekivanja od tima i šta on želi da uradi.

Vremena da uradi sve što želi, Pešić neće imati. Utakmica protiv Letonije je već sutra. Smailagić i ostali crno-beli su prethodnih meseci neke informacije mogli da dobiju iz prve ruke. Od Rodionsa Kurucsa. Njihovog saigrača, inače reprezentativca Letonije.

- Nismo mnogo pričali o ovoj utakmici, nismo imali vremena. Samo smo se šalili kako ćemo da ih pobedimo – kaže Smailagić uz osmeh.

Dosta ozbiljnije je rekao:

- Pripremićemo se, saznaćemo sve što nam je potrebno. Imamo dobar tim i trenera. Ne sumnjam da će oni dobro da nas pripreme za to.

Olakšavajuća okolnost je i to što će Srbija prvi meč igrati kao domaćin. Smailagić dodaje:

- Bićemo kod kuće, pred našim ljudima. I meni će značiti da prvi put u dresu reprezentacije zaigram na domaćem terenu. Biće mi mnogo lakše, nego da smo negde dalje.

Ipak – Orlovi će i u ovom prozoru otići „negde dalje“. U nedelju će igrati u Monsu, protiv Belgije. Šta očekuje od te utakmice, pitali smo Smailagića. Pitanje kao da ga je iznenadilo. Uz osmeh, onaj iskreni, dečački, rekao je.

- Ja se uvek nadam pobedi! Na treningu radimo vredno, svako se maksimalno zalaže. Pokušaćemo da napravimo što bolji rezultat – rekao je Smailagić.