Emotivni Saša Ilić: Bio sam srećan što me porede s Mocom, iako sam slutio da preteruju

Saša Ilić, ili kako ga portparolka crno-belih Biljana Obradović inspirativno najavi, „Mocin fudbalski sin”, s posebnim pijetetom je kazivao o Momčilu Vukotiću, najomiljenijem fudbaleru svog oca Milana – ljutog na naslednika što ga je prestigao u mnogim, činilo se, za sva vremena, rekordima:

- Kad zauvek odlazi velikan kao što je naš Moca reči su nemoćne da izraze svu tugu i opišu prazninu koja ostaje iza njega, pre svega u njegovoj porodici kojoj je bio bezgranično posvećen, onda i u našem Partizanu, čiji će simbol vrednosti i vernosti ostati zauvek. Uveren sam i da je vest o Mocinoj preranoj smrti rastužila sve prave ljubitelje fudbala, uživaoce u lepoj igri i vrhunskom individualnom umeću igrača.

Ilić, kao do skoro s loptom, „plesao” je rečima:

- Na vrhuncu Mocine slave ugledni novinar Politike Stojan Protić je napisao: „Kad bi se u fudbalu, kao u šahu, dodeljivale titule velemajstora, onda bi Momčilo Vukotić bio jedan od prvih fudbalera koji je tu titulu zaslužio”. Moca je bio cenjen i zbog skromnosti, poštenja, iskrenosti, druželjubivosti i želje da svakom pomogne, poduči mlađe. Osetio sam to toliko puta i zbog toga ću mu biti večno zahvalan, ne samo ja... Milutin Šoškić, koji je znao Mocu otkad je kao 12-godišnjak prešao prag Partizana, izjavio je jednom da je Momčilo Vukotić najvoljeniji igrač u istoriji crno-belih. Njega su svi voleli i zato nije čudno što je Partizan u vreme kad je Vukotić bio prva zvezda tima pridobio najviše navijača, naglasio je legendarni Šole, Mocin prijatelj i saradnik – kad je Moca bio igrač, direktor i trener crno-belih. S ponosom mogu da potvrdim te Šoletove reči, u svoje vreme, u ime moje generacije, kao i armije partizanovaca, ali i velikog broja igrača i navijača drugih klubova, uključujući i one iz Crvene zvezde, protiv koje je Moca odigrao čak 25 večitih derbija... i to kakvih.

Sašin govornički dar, u slavu Moce, uzleteo je u još veće visine:

- Zbog velike razlike u godinama nisam imao priliku da neposredno uživam u Mocinim majstorijama, ali sam slušajući priče o njemu, prepune pohvala i komplimenata, bio ponosan što sam nosio dres u kojem se on proslavio i bivao nemerljivo srećan kad bih čuo da me navijači i novinari porede s Mocom, ili govore da sam njegov naslednik. Iako sam slutio da preteruju, te reči su mi prijale i bile veliki motiv, kao i pohvale i saveti koje sam dobijao od njega.

Završnica... da se, takođe, naježiš:

- Uvek je bio naklonjen mladim igračima, uvek borac i optimista, čak i kad ga je teška bolest načela. Nema sumnje da će Moca zbog svega što je učinio u Partizanu i za Partizan večno uživati poštovanje svih nas koji crno-bele boje volimo kao oči svoje. Iako će njegov večni spomenik biti njegovo delo, uveren sam da će naš zajednički i voljeni klub naći načina da osmisli i neki drugi trajan spomen na svog slavnog asa. Spomen koji bi ne samo podsećao na Mocu, već bio i putokaz budućim generacijama kako se postaje istinska zvezda i ostaje čestit čovek. Nikada neću zaboraviti Momčila Mocu Vukotića, velikog fudbalera i velikog čoveka, koji je do poslednjeg dana poštovao narodnu mudrost da je skromnost uvek vrlina koju poseduje. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za Partizan i fudbal u Srbiji!