Radonjić: Majka me formirala, porodica je utočište

Kiša, dosadna kao muve zunzare leti, bljuzgavica, kao da nije predvečerje Nove godine. Snega oko Dvorane Aleksandar Nikolić ni u tragovima. Kaplje voda sa krovova, prolaze ljudi sa kapuljačama, gledaju gde staju da ne pokvase obuću i - nekuda žure. Ne zastajkuju, ne osvrću se oko sebe.

Atmosfera nije baš svečana, iako su se neki pobrinuli da crtežima dočaraju prelaz iz jedne u drugu godinu i olakšaju posao našem fotoreporteru koji u iščekivanju dolaska Dejana Radonjića, trenera Crvene zvezde, traži ambijent za slikanje. Srećom ima starih borova oko nekadašnjeg Pionira, košarkaškog hrama...

Radonjić stiže i dok se sprema da pozira blago negoduje:

- Da sam znao da će me fotografisati lepše bih se obukao...

U trenerci je Crvene zvezde, sivoj.

- Radna uniforma, nije loše – dobacujem čoveku sa kojim me veže poznanstvo dugo preko 30 godina.

- Ispašće da nemam šta drugo da obučem – uzvraća kroz smeh.

Ulazimo u kafe, pipam radijator, više hladan nego mlak.

Kako se oseća Podgoričanin, da ne kažemo Crnogorac u Beogradu?

- Radno.

Razbijate stereotipe?

Umesto odgovora grimasa, oko usta titra osmeh, ali jasno je baš i da ne bi da se šali na tu temu. Kao što ne bi da izjavama golica maštu čitatelja i daje povoda za tumačenja.

Dejan Radonjić, šef struke Crvene zvezde, rođen 2. februara 1970. godine u tadašnjem Titogradu, bivši igrač Budućnosti, Lovćena, Profikolora, FMP-a i Vojvodine. Trener od 2004. u samo tri kluba, Budućnosti, Crvenoj zvezdi i Bajernu, u međuvremenu 2011. na Evrobasketu predvodio je kao selektor reprezentaciju Crne Gore.

Izgradio se kao čovek koji tri puta meri pre nego što preseče. U javnom nastupu naravno, trenerska klupa i posebno vođenje utakmica traže brzu reakciju. Jezik mu nikada, ama baš nikad, mada se kaže „nikad ne reci nikad” nije brži od pameti. On ne poznaje poslovicu što na umu to na drumu. Ne govori ono za šta bi ljudi mogli da se dohvate i komentarišu, trudi se da se za njegovim odgovorima ne vuku repovi.

Crvena zvezda ima jednu od najboljih odbrana u Evroligi – konstatujem kad smo seli za sto, nešto po čemu je njegov trenerski rukopis postao prepoznatljiv.

- Uz puno rada, potrebno je da imaš kapacitete na evroligaškom nivou sa više aspekata, atletskom, energetskom...

Kako se stiže do tog statusa?

- Uz adekvatnu pripremu i dobre odluke svih aktera na terenu.

Verovatno tome doprinosi i uigranost, dobro međusobno poznavanje, malo promena unutar tima...

- Ako je ekipa duže vremena na okupu ta situacija doprinosi većem stepenu uigranosti i nadogradnji defanzive.

U formiranju tima birali ste uglavnom igrače koje ste već trenirali tokom karijere.

- Na selekciju je uticalo i tržište, kao i naše tadašnje mogućnosti, uz smernice kojima smo se rukovodili. Na kraju smo došli do više igrača koji su nekada bili u Crvenoj zvezdi. Dosta njih je nosilo crveno-beli dres, ali nisu bili saigrači tom prilikom. Recimo Nejt Volters nikada do sada nije bio saigrač Nikole Kalinića i Dejana Davidovca... Ognjen Kuzmić je bio Kalinićev saigrač u reprezentaciji Srbije, ali ne i u Crvenoj zvezdi...

Na trenutak je prekinuo, pa dodao:

- Nisam nikad pre trenirao Erona Vajta i Ostina Holinsa, ali i Stefana Lazarevića, osim nekoliko dana u pripremnom periodu za vreme mog prvog boravka u Zvezdi. Nikola Ivanović gotovo ni sa kim osim sa Lukom Mitrovićem nije igrao, Stefan Marković jeste u državnom timu, ali je zanimljivo da je bio saigrač sa Vajtom u Zenitu. Mogu stvari da se povežu na taj način, ali...

Kalinić je izrastao u lidera Crvene zvezde.

- Imao sam tu ideju, za sada ide dobro.

Nikad ranije nije bio u toj ulozi?

- Smatrao sam da će moći da iznese ulogu koju ima.

Igra najbolju sezonu u karijeri?

- Zadovoljan sam što daje veliki doprinos, ali tek je prošlo pola sezone.

Jeste zadovoljni timom koji ste oformili?

- Velike promene su bile u Zvezdi, mnogo igrača je otišlo... Nije bilo jednostavno, ali verujem da smo uradili dobar posao.

Nosioci igre su domaći igrači.

- Činjenica je da imamo četvoricu stranaca, ostalo su domaći, trudim se da svima nađem mesto i ulogu.

Naknadno je stigao naš bivši reprezentativac Stefan Marković...

- U odnosu na ono što nam je bilo potrebno, procena je bila da nam treba igrač takvih karakteristika.

Hoćete li dovesti još jednog centra?

- Videćemo...

Ritam takmičenja nikada nije bio naporniji?

- Treninzi, sastanci, razgovori, putovanja, bolesti, povrede, sve u vreme korona virusa... Nije lako, ali stižemo.

Kad je evroligaška sedmica sa dva kola u tri dana?

- Ako je između utakmica dan pauze, uradimo rekuperaciju, pripremu za protivnika i trening. Ali s obzirom da su pre i posle tih utakmica mečevi ABA lige i da bi ekipa trebalo da pruži svoj maksimum... Teško jeste, ali tako je već tri meseca.

I onda ste pukli u Novom Mestu gde ste isključeni?

- Nije zbog toga.

Nego?

- Zbog želje za pobedom.

Kako se nosite sa pritiskom?

- Trenerski posao sam po sebi nosi tenziju koja traje čitave sezone, iz dana u dan. Svi znaju kakav je pritisak raditi i voditi Crvenu zvezdu.

Šta pomaže u tome?

- Porodica, svaki slobodan trenutak provedem sa njima, što mi je jako značajno. Moja mama je diplomirala psihologiju i pedagogiju, naučen sam da je nošenje sa pritiskom različito od čoveka do čoveka.

Uloga majke?

- Uloga moje pokojne majke značajna je sa mnogo aspekata, imao sam priliku da još kao dečak apsorbujem njeno znanje i iskustvo.

Kako je gledala na profesiju koju ste izabrali?

- Nije gledala moje utakmice, jer teško ih je preživljavala i proživljavala. Uvek sam imao njenu podršku, još kada sam bio igrač.

A otac?

- Umro je kada sam imao devet godina, bio je uspešan ekonomista.

Uloga majke je najveća u formiranju Vaše ličnosti?

- Imala je najveći uticaj, to je sigurno.

A treneri koji su Vas vodili kao igrača?

- Svaki je imao određeni uticaj, neki više, neki manje...

I vaš sin je košarkaški trener?

- Petar ima 24 godine, već četiri je u Megi, trenira kadetski tim.

Utičete li na njega?

- U meri u kojoj smatram da je dovoljno. On je u sistemu Mege koja ima svoje zahteve, rade ono što smatraju najpotrebnijim.

Kćerka?

- Jovana, ima 27 godina, sprema pravosudni ispit.

Supruga?

- Milica, stara se o svima nama.

Pomoćnik u Zvezdi vam je Goran Bošković, još jedan Podgoričanin, igrački stasao u Beogradu.

- Dugo smo u dobrim relacijama, ima sve što je potrebno meni i nama.

Hajde za kraj da bude kao novogodišnja želja, Zvezda u Top 8 Evrolige?

- S obzirom na sve okolnosti i probleme sa povredama, koronu koja se opet zahuktava, želja mi je da kompletni izlazimo na teren i dajemo sve od sebe, a za šta će to biti dovoljno i dokle ćemo stići još je rano da se govori. Ima još puno da se igra, tek smo na pola puta.