Ivana Španović se nedavno udala i sada će se na takmičenjima i u životu pojavljivati kao Vuleta. Promenila je prezime, ali je tradiciju novogodišnjeg intervjua u Sportskom žurnalu nastavila i posle olimpijske sezone u kojoj je treći put najbolja atletičarka Balkana.
Da li će promena prezimena i eventualno životnih planova, uticati na vašu atletsku karijeru ubuduće?
– Osim vizuelne promene na takmičarskim brojevima, ne toliko značajne za atletsku publiku – kaže kroz osmeh Ivana Vuleta.
Pobedili ste ubedljivo 8. septembra u finalu Dijamantske lige rezultatom 6,96 metara i osvojili treći put prestižni trofej. Ostavili ste za sobom Amerikanke Britni Ris i Tijanu Bartoletu sa po dva Dijamanta. U pojedinačnim pobedama stali ste trenutno na broju 16, a druga je Risova s 12. Podvukli ste sezonu dijamantima, ne samo onim na venčanom prstenu, već i ovim, koji ste sebi omogućili?
– Još jedan sveukupno ove sezone – našalila se Ivana.
– Volim rekorde, pogotovo one za koje se misli da su apsolutno nedostižni. Svoju skakačku stabilnost i nivo podižem i potvrđujem iz sezone u sezonu, što mi daje dovoljno slobode da se u svakom novom pripremnom periodu fokusiram više na neki novi segment koji će doprineti boljoj tehnici tokom skoka.
S obzirom da ste s više od 20 centimetara nadmašili olimpijsku, svetsku i evropsku prvakinju Malajko Mihambo, izbili ste na vrh planetane liste.
– Očekivano. Posle svakog velikog uspeha neminovno dolazi do velikog emotivnog pražnjenja i gubitka fokusa. To su prirodne stvari i svako ih ima. Samo sam želela da bar deo svog nezadovoljstva iz Tokija pretočim u uspeh u Cirihu. Tamo sam otišla po Dijamant, bez imalo sumnje u sopstvene sposobnosti da li mogu da ga osvojim treći put u karijeri.
U ekskluzivnoj izjavi za Žurnal posle trijumfa u Švajcarskoj, pričali ste više o Olimpijskim igrama u Tokiju i žalu za tome što posle kvalifikacionih 7,00 metara niste ostvarili istu daljinu u finalu čime biste pobedili.
Očigledno je sazrelo vreme da se vratimo na finale u japanskoj prestonici. Od 2013. godine nikada se nije dogodilo da niste skočili bolje u borbi za medalju nego u kvalifikacijama. Da ste potvrdili pravilo i u ovoga puta sada biste imali zlatnu medalju. Šta govore dosadašnje analize o razlogu što se to nije dogodilo?
– Analizu svakog uspeha i neuspeha radimo u krugu tima i ljudi koji aktivno učestvuju u planu i programu godinama unazad. Nemam potrebu da više komentarišem plasman, jer bih stekla osećaj da treba da se pravdam zašto nisam osvojila medalju. Niko je nije želeo više od mene, ali samo ja znam put kojim sam prošla da bih se tamo samo i pojavila. Posle svega, ipak sam ponosnija na ovu sezonu nego što sebi nešto želim da zamerim.
Daske u podlozi na trgu u Cirihu bile su vaša prednost. Do poslednje dve serije vodila je Sagnia. Kako vidite to takmičenje?
– Bila sam predugo van takmičenja, bezmalo dve sezone i onda sam povezala nekoliko mitinga, a sve sa povredom stopala već na prvom takmičenju. Pauza čini svoje, ali i iskustvo. Znala sam da sam sposobna za skokove oko sedam metara i samo sam se trudila da ostvarim rezultat.
NAJBOLjA NA PLANETI
Za nama je olimpijska sezona. Iz nje izlazite kao prva na globalnoj rang listi. Boduje se pet najboljih rezultata i plasmana na najvažnijim takmičenjima u poslednjih godinu dana?
– Neverovatna sezona s neočekivanim preskakanjem Prvenstva Evrope, bez mogućnosti da osvojim treću uzastopnu titulu, najlošijim plasmanom od 2013, ali i završnicom iz snova. Često pominjem iskustvo kao svoju prednost, upravo zbog činjenice da emocije često izmiču kontroli. Nije dobro da se na njih oslanjamo previše tokom sezone. Uigranost celog tima i samokontrola uvek su dobar arsenal za poslednje skokove u sezoni.
DUBAI ZA ŽIVOTNU FORMU
Kako teku pripreme u Dubaiju?
– Poslednje pripreme u maju ovde bile su izuzetno kvalitetne, na visokom nivou i s minimalnim strahom od povreda zbog idealnih temperatura. Ovog puta došli smo iz istih razloga, jer želim da tokom zimske sezone 2022. postignem životnu formu.
Uporedite sva tri svoja dosadašnja Dijamanta sa sportske i emotivne strane?
– Svaki je podjednako teško osvojen. Nijanse su odlučivale, ali i kada sam gubila Dijamante s minimalnom razlikom, bila sam ponosna i srećna, jer sam se takmičila s najboljim skakačicama sveta. Sama ta činjenica je sama po sebi potvrda klase u kojoj se nalazim dugi niz godina.
Može li da se kaže da je ovaj, treći trijumf na izvestan način – melem Dijamant?
– Neuporediv je osećaj, ali prihvatam ga oberučke posle velike pauze. Nedostajala su mi takmičenja, druženja, rivalstva u poslu koji obožavam.
Da li je prvo mesto na svetskoj rang listi najbolja moguća najava Prvenstva sveta u dvorani u Beogradu 2022. i novi veliki obračun, gde ćete braniti zlatnu medalju? Kako u ovom trenutku razmišljate o tom spektaklu?
– Prvenstvo Evrope 2017. bio je pravi spektakl, moje najbolje takmičenje u dvorani u dosadašnjoj karijeri. Veoma sam radoznala da iskusim još jedno tako veliko, pa još veće nadmetanje u Areni posle pet godina. Priželjkujem da na tom prvenstvu stavim potpis pod moj rad dug 24 godine obaranjem svetskog rekorda u dvorani od 7,37 metara.
Najavili ste baš za Žurnal jednom prilikom mogućnost da se oprostite od atletike kao takmičarka pred beogradskom publikom. Britni Ris je 9. septembra napunila 35 godina. Osvojila je srebrnu medalju u Tokiju. Vi ćete u Parizu 2024. biti godinu dana mlađi. Da li je to izazov za vas, jer da biste prešli „igricu” do kraja trebalo bi da ispunite još svetsko zlato na otvorenom i olimpijsko, posle čega mogu samo da vas repriziraju?
– Elana i motiva nikada nije manjkalo, jedina stvar od koje kao takmičar zazirem jesu povrede. Sve dok vidim svoju svrhu u ovome što radim, nastavljam da rušim svoje limite i rekorde. Dinamiku i vremenske rokove ne znam, ali pravim kratkoročne ciljeve za budućnost. Beograd 2022. je prvi u nizu... – zaključila je najbolja atletičarka Srbije svih vremena.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
