Stanković: Sin Luka kao motivacija

Crvena zvezda završila je 2021. godinu kao prvoplasirana ekipa domaćeg šampionata. Veliku ulogu u dobrim igrama crveno-bele čete pod komandom Igora Žakića ima i Čedomir Stanković, stameni srednji bloker i kapiten tima.

Posle 13 kola, ekipa iz Ljutice Bogdana ima 32 boda, pet više od drugoplasiranog aktuelnog šampiona Vojvodine. Stanković ističe da je zadovoljan učinjenim, ali...

- Napravljen je veliki iskorak u odnosu na prethodne godine. Došla je nova uprava i trener, pojačali smo se. Stvorila se drugačija slika što se vidi kroz naše igre i rezultate. Ostaje gorak ukus jer smo dva večita derbija izgubili, a nismo uspeli ni da se plasiramo u finale Kupa.

Ovo je Stankoviću druga sezona u Beogradu i već je zaslužio poverenje trenera Žakića. Poneo je kapitensku traku, što nije prvi put:

- Imao sam razgovor sa Igorom na početku sezone i bilo mi je šokantno što sam dobio traku. Mnogo momaka je duže tu, ali on je prepoznao taj kvalitet u meni i zna da imam iskustva sa tim iz Vojvodine. Poznata uloga predvodnika, i nije mi bilo teško da se naviknem na istu u Zvezdi.

Zanimljiva situacija dogodila se početkom decembra. kad se Čedomir vratio u SPENS sa istim „zaduženjem“ vođe ali u drugom dresu:

- Mnogo godina sam proveo tamo. Trudio sam se da poštujem drugu stranu. Nisam hteo da slavim svoje poene i da se ističem jer smatram da sam ostavio lep trag. Na taj način sam hteo da pokažem poštovanje. Posle meča smo lepo pričali, šalili se.

Prisetio se potom 204 centimetara visoki srednji bloker početaka i ko je najviše uticao na njega da zakorači u svet odbojke. „Krivci“ brat i Stanislav Savić:

- Počeo sam da treniram u sedmom ili osmom razredu. Brzo je usledio poziv Vojvodine i nisam imao prostora da mnogo razmišljam. Upisao sam gimnaziju Isidora Sekulić i činjenica da je brat studirao u Novom Sadu me je privolela da krenem tim putem. Kako sam došao u Vojvodinu, krenuli su uspesi i trofeji. Osvojio sam kadetska i juniorska prvenstva, Superkup, Kup, Čelendž Kup i dve titule. Na početku nisam sebe video u odbojci, svi smo kao deca jurili za bubamarom. Naglo sam izrastao i preko brata i njegovog druga sam došao na ideju da bih mogao da treniram. Probao sam, trener Stanislav Savić je video moju visinu i da imam smisla za sport. Uz njega sam zavoleo odbojku jer je na fantastičan način obavljao svoj posao. Moji su to ozbiljno shvatili i nisu dali da odustanem jer sam kao mali bio plahovit i buntovan – priseća se Stanković i nastavlja:

- Odbojka je mnogo uticala na moj dalji razvoj. Bio sam problematično dete, pomalo povodljiv i smatram da me je odbojka usmerila na pravi put. Donela mi je mnogo lepih stvari i da nije bilo nje, ne bi bilo supruge Mire i sina Luke. To okruženje je sjajno, nemam loših iskustava sa ljudima iz odbojke. Preko nje sam prošao i Isidorinu gimnaziju gde sam upoznao neverovatne ljude. Rodom sam iz Rume, ali Novi Sad je definitivno broj jedan. To je grad u koji se vraćam.

Tokom svog boravka u Srpskoj Atini, Stanković je izgradio odbojkaško ime, ali bilo je vreme za rastanak:

- Proveo sam u tom gradu deceniju. Imao sam povredu leđa tokom poslednje sezone koja me je odvojila od terena tri ili četiri meseca. U to vreme je dosta stvari počelo da se menja. Nisam igrao i pored toga tako da sam se lomio šta ću i kako dalje. Želja za nastavkom saradnje nije bila obostrana. Došlo je do zasićenja i bila je potrebna promena. Ostao sam u Srbiji i otišao u Jedinstvo iz Stare Pazove jer sam želeo da vidim kako ću se oporaviti.

Usledila je selidba u manji tim, ali dobri rezultati nisu izostali:

- Nosim lepa sećanja iz tog perioda. Bilo mi je potrebna sredina gde ću pronaći sebe, igrati u kontinuitetu. Sezona je prošla uspešno, nadmašili smo sebe i nismo imali sreće da se plasiramo u polufinale plejofa. Dizač nam se povredio dva meča pred kraj i bez njega nismo mogli da izborimo pobedu. Kasnije se desila situacija sa koronom gde je usledio poziv Zvezde. Iznenadilo me je to jer nisam sebe video u timu, ali trener Kukanjac mi je izneo plan i nisam mnogo razmišljao. Smatram da sam doneo dobru odluku.

Stanković je pre šest meseci dobio naslednika – sina Luku. Sa suprugom Mirom upoznao se u Novom Sadu gde je ona profesor u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj:

- Supruga je bivša odbojkašica. Provela je mnogo vremena u sportu, a možda će i naš naslednik Luka nastaviti našim stopama. Roditeljstvo me ispunjava. Ranije sam imao svoju rutinu kad ležem i ustajem. To se sad poprilično promenilo, manje se spava. Volim da se igram se sa detetom, uživam u tome. Fizički je naporno, ali to su slatke muke. Iz te situacije gledam da izvučem pozitivne stvari i to me pokreće na treningu i utakmici. Nađem kompromis sa suprugom, pred utakmicu se osamim, ali uspevamo da se oko svega dogovorimo.

Sigurno je da će Luka imati šta da vidi za nekoliko godina. Čedomir može da se pohvali brojnim medaljama, a među najvrednijima su svakako dva zlata sa Svetskih prvenstava za igrače do 19 godina iz Italije 2009. i Argentine dve godine kasnije:

- U Italiji nisam mnogo igrao. Uroš Kovačević, Siniša Žarković i ja smo mlađi i bili smo jedini koji su išli na to prvenstvo sa generacijom '91. To zlato budi lepa sećanja jer se desilo samo dve ili tri godine otkako sam počeo da treniram. Bilo je sjajno deliti teren sa Batom Atanasijevićem, Nikolom Jovovićem i mnogim drugima. U Argentini je drugačija priča. To je naša generacija. Sećam se da smo igrali drugu fazu i bila nam je potrebna pobeda 3:1 protiv Španije. Gubili smo 1:0 i 17:10 u drugom setu, ali smo uspeli da preokrenemo. Otišli smo u finale gde smo takođe igrali protiv Crvene furije. Vodili smo 2:0 i opustili se, ali na kraju smo odbranili zlato.

Kad je reprezentacija u pitanju, nezaobilazna tema je i prošlogodišnje Evropsko prvenstvo gde je Srbija zauzela četvrto mesto:

- Uvek se očekuje najviše od reprezentacije i činjenica je da smo malo razmaženi. Ovo je možda i maksimum koji je ekipa mogla da pruži jer bilo je povreda i sve je išlo teško u konkurenciji Poljske, Italije i Francuske. Biće bolje i mislim da još uvek ima dobrih generacija iako se pominje manjak dece koji trenira.

Za kraj, Čedomir je govorio i o načinu na koji provodi slobodno vreme, iako ga ima sve manje:

- Volim fudbal, to mi je odmalena hobi. Košarku i tenis pratim, ali odbojka je uvek na prvom mestu. Konkurencija u Ligi šampiona ove sezone je jaka i mislim da nema izrazitog favorita. Tu je Peruđa, Lube, mislim da će neko od italijanskih ekipa da trijumfuje. Nemam mnogo vremena, trudim se da ga provedem sa porodicom. Uspeo sam da odem u bioskop skoro, čisto da razbijem rutinu.