ČELINDž: Čovek od dijamanata

PIŠE: Vojin Veličković

Kada je neko nesalomiv, kaže se čovek od čelika. Kada neko ima neprocenjivu vrednost, kaže se da je od zlata. A kada ima i jedno i drugo, onda šta drugo reći nego da je – čovek od dijamanata.

Pogađate o kome je reč. Samo jedno ime pada na pamet.

Novak Đoković.

Sve što se proteklih dana dešavalo u Melburnu, najbolji je dokaz. Psihološki čvrst, mentalno nesalomiv, kvalitetno na nivou nedostižnom za druge.

Mnogi su se pitali kako će Novak preživeti ovu nepravdu i golgotu koju je prošao u pet-šest australijskih dana. Neki su se plašili da će klonuti duhom, drugi su savetovali da se okrene, ode iz Australije i nikada se ne vrati, treći da je trebalo da popusti, i tako redom.

Ali Nole nije ni od gvožđa ni od poludragog kamenja. On je najplemenitijeg kova.

Umesto da očajava, on se sve vreme pripremao za povratak na teren. Umesto da leži u četiri zida i gleda u plafon, on je svaku sitnicu u svom kazamatu iskoristio da koliko-toliko ostane u formi.

A kada je konačno kucnuo čas da izađe, kada ga je sudija Keli oslobodio sužanjstva na pravdi boga, odmah je počeo da sprovodi svoj plan.

Prvi slobodan trenutak iskoristio je za povratak na teren. U Melburnu je bila ponoć, ali vremena za gubljenje nije bilo. Odmah je okupio stručni štab koji je čekao u drugom hotelu, pozvao Rod Lejver arenu i zakazao trening.

Za Đokovića nema ni najmanje dileme, on će na Australijskom openu ići na titulu. I samo u tom pravcu i razmišlja otkako je krenuo u ovu zemlju. Za njega nema utešnih nagrada.

A na putu ka tom cilju imao je i veliku pomoć sa dve strane. Prva je porodica koja je monolitno stala uz njega. Druga, čak i važnija, bio je srpski narod, u početku u Beogradu i Melburnu, a kasnije i po drugim gradovima i drugim zemljama.

Zašto je ovo bilo od velike važnosti da Đoković vreme u kazamatu lakše provede. Verujem da bi Nole ostao jak čak i da se ljudi nisu svakodnevno okupljali ispred Skupštine Srbije i hotela za azilante u Melburnu. Ali, ovakva podrška diže moral do nebesa.

Satisfakcija da je njegov narod, njegovi Srbi, stao uz njega ostaće jedno od njegovih najlepših sećanja u karijeri. Toliko energije koliko su ljudi na dva kraja sveta pokazali u podršci svom heroju, zaista je za sva vremena.

Bilo je raznih mitinga podrške posle velikih uspeha raznih sportista, ispod balkona u Beogradu i drugde, ali oni su trajali par sati jednog dana. A Nole je imao neverovatnu podršku svakog dana, i to sve jačeg intenziteta.

Sve to pomoglo je da Đoković izdrži i izađe psihološki još tvrđi.

A dijamanti su najtvrđi. Zato su večni.