Mijajlo Marsenić: Promenio se DNK reprezentacije!

Umoran, emotivno i fizički ispražnjen, pomešanih osećanja, ali s verom u bolje sutra i radovanje narednom okupljanju. S takvim osećanjima se vratio Mijajlo Marsenić iz Segedina, gde je u odsustvu Nemanje Ilića (koronavirus), Srbiju predvodio kao kapiten.

Orlovi nisu prošli grupu, baš kao ni na prethodnom Evropskom prvenstvu. Pobeda nad Ukrajinom i porazi od Hrvatske i Francuske poslali su Srbiju kući, na kraju postavili na 14. mesto, za šest pozicija bolje nego pre dve godine.

- Ali, osećaj nije kao ranije kad 20 dana posle prvenstva nisam znao gde sam. Jedan moj saigrač je ponavljao dosta puta da mu posle reprezentacije treba psiholog i da ga svaki put po dolasku s nekog šampionata u klubu pitaju da li je on ista osoba od pre – kaže Marsenić dodajući: - Jedva čekam sledeće okupljanje. Ilija Abutović mi je poslao poruku da mu je krivo što nije mogao da pomogne i da jedva čeka naredne pripreme. To govori i tome kakvo je stanje u reprezentaciji. Promenio se DNK reprezentacije i to je bogatstvo koje treba negovati. Krivo mi je samo jer nismo mali šansu da se pokažemo u punom svetlu zbog kadrovskih problema, nedostajao je Ilija, drugi desni bek, Deki Milosavljev, iako su golmani bili vrhunski, ali opet to je mnogo igrača.

Kad podvučete crtu, kakav je ukupan utisak, da li je u datom trenutku rezultat realnost ili je moglo bolje?

- U ovom trenutku nije bilo moguće bilo šta više. Najviše mi je krivo što nismo imali priliku da se borimo u onom sastavu u kakvom  je trebalo, jer kad smo se 2. januara kompletirali to je izgledalo tako dobro, u napadu, odbrani, bukvalno savršeno... Ali, na kraju, korona je odradila svoje i, nažalost, nije bilo moguće u tom sastavu odigrati bolje. Mi koji smo igrali dali smo sve što smo imali i mislim da se nismo se obrukali. Bilo je situacija, ranije, da su nas u grupi svi protivnici pregazili, pa se čovek zapita da li je sve vredno toga. Sad je to bio naš maksimum, sa dosta debitanata. Ubeđen sam, a vreme će to i pokazati, da sa igračima koji su nam nedostajali, ćemo praviti dobre rezultate.

Kako gledate na kritike?

- Ne obazirem se, toga će uvek biti. Najlakše sedeti za kompjuterom, telefonom, piti kafu i kritikovati. Svako ima pravo da misli šta želi. Mi najbolje znamo kako je sad i kako je ranije bilo, kakva je priprema za utakmicu, sad i ranije, nebo i zemlja. Nama je jedino merodavno i važno što misle stručni štab i igrači. Kritike treba da nas ojačaju i da se postaramo da kritičarima promenimo mišljenje, pokažemo da je Srbija na novom putu, da dolazi bolje vreme za nas. Ubeđen sam da je tako. Znam da svaki igrač jedva čeka sledeće okupljanje, dobio sam od dosta igrača takve poruke, da motivisano čekaju mart.

Možda kritike dolaze i iz nedovoljnog poznavanja okolnosti u kojima ste otišli na prvenstvo? Mada, problema su imale i druge reprezentacije...

- Sad dolazimo do toga da ti ljudi koji kritikuju Đeronin rad i naše rezultate nisu svesni toga da smo tri, četiri dana bili bez treninga, dva, tri dana radili u dve grupe. Šta tako može da se uradi? Najlakše je sedeti i pričati, a samo mi znamo kroz šta smo prošli. Nadamo se da će se završiti sve ovo sa koronom da možemo da razmišljamo o rukometu jer smo više vremena provodili u iščekivanju da li smo negativni ili pozitivni nego na terenu. Zbog toga sam ponosan na ekipu.

Korona vas je pokosila u završnom delu priprema, deset pozitivnih igrača, a ni u samoj Mađarskoj nije bilo ništa manje napeto?

- Dešavalo se da je igrač u jednom danu negativan, sutra pozitivan, opet negativan, pa da jave pet minuta pred utakmicu:„Sad možeš da igraš”, kao što je bio slučaj sa Petrom Đorđićem, našim prvim levim bekom pred Ukrajinu.  Šta da se očekuje od tog igrača, koji niti je zagrejan, ma nije znao gde mu je glava od iščekivanja.

Pred Hrvatsku je takođe kasno stiglo obaveštenje da ne može da igra?

- Imali smo sastanak pred utakmicu i taman da krenemo dobijamo poruku da on mora u izolaciju. Nemoguće da se Pi-Si-Ar čeka po dan i po, da treneri ne znaju s kim će na teren. To je mučenje za sve.

Šta vam je Toni rekao po završetku poslednje utakmice?

- Da je ponosan na nas zbog toga što smo protiv Francuske sa minus deset došli do minus četiri, što ranije nije bio slučaj, već obrnuto. Sećam se turnira u Francuskoj, pred šampionat u Austriji, kad smo protiv Norveške vodili jedan na poluvremenu, onda na kraju izgubili deset. Karakter reprezentacije se promenio i zato verujem u ovaj tim. Daće Bog da, ne samo nas, već ni jednu reprezentaciju, više ne pogode ovakve stvari, sa koronom ili povredama.

Šta je uzrok lošeg poluvremena protiv Francuske, 11 promašenih zicera?

- Moguće da nas je i utakmica sa Hrvatskom „istrošila”. Francuzi su igrali vrhunski, silno motivisani. Deska mi je pre meča rekao da su posle naših utakmica prošle godine mediji govorili o tome da smo ih nadigrali i da je to njima motiv više i stvarno su odigrali maksimalno. Mi smo se ispromašivali i sve zajedno je rezultiralo takvim poluvremenom. Ono što me raduje je da nismo dopustili da nas pregaze. Raduje me karakter ekipe, borili smo se do poslednjeg minuta da ostavimo što bolji utisak. Tako treba da bude i u budućnosti. Pokazali smo da napad može da funkcioniše. Iako su Francuzi „spustili gas” dolazili smo do šansi i postizali golove.

Imate još Svetsko i Evropsko prvenstvo da „lovite” vizu za OI?

- Nadam eda ćemo u martu biti zdravi da odigramo neke prijateljski utakmice, pred aprilski baraž. Na sledećem prvenstvu, javno obećavam, ukoliko svi igrači koji treba budu tu, da ćemo napraviti ozbiljne rezultate. Do Pariza treba proći dosta toga, imati dobre rezultate, izboriti kvalifikacije. Ova ekipa to može. Siguran sam, verujem u tim i rad sa Tonijem i verujem da neće biti problema – poručuje pivotmen Bundesligaša Belrina sa kojim je uoči EP produžio ugovor do 2027.