.jpg)
U petak je njegov lik obeležio dekor još jednog spektakla u režiji Crvene zvezde i njenih navijača. Ali, ono o čemu će se još dugo pričati jeste obezbeđenje koje je pratilo sudar u Areni.
Prema nekim glasinama nekoliko hiljada pripadnika raznih službi je bilo u dvorani, što u civilu što u uniformi. Iza klupe gostiju je bilo najveće žarište. Ako bi uopšte nekome palo na pamet da im se približi, naleteo bi na tri, reklo bi se neprobojna, prstena.
Prvi, pripadnika policije u civilu koji je pokrivao dva reda tribina, zatim dva reda žandarmerije i redara. Kao što je najavljeno, kamere su pokrivale svaki pedalj tribina. Kratko rečeno, Arena je delovala kao tvrđava.
Naravno, to nije poremetilo ambijent o kome će opet pričati cela Evropa. Navijači su poslušali apel da dođu ranije zbog detaljnih pregleda pa su sat vremena pred početka meča tribine već bile krcate. Neko vreme je vladala gotovo neprijatna tišina, čak se čula škripa patika igrača koji su se zagrevali. A, onda je iz kopa krenula pesma:
- Ustanite, zagrmite, kao nikada pre. Za Jagodu sve Delije!
Arena se probudila i odmah proključala. Aplauzi i ovacije su dočekale crveno-bela, a salve zvižduka igrače Galatasaraja. Radonjićev tim odmah je dobio i poruku:
KADA EMOCIJE PROKLjUČAJU
Sve u Areni je delovalo idealno, ali emocije su onda proključale neposredno pred podbacivanje lopte.
Navijači su prvo vređali Micova i Ercega, naše internacionalce u redovima Galate, a onda su i dve rolne smotanog papira ili nečega sličnog završile na parketu. Neko je ubacio i svinjetinu...
Na sreću, čim je spiker zamolio da se ništa ne ubacuje, navijači su se primirili. Na to je uticao i Marš na Drinu koji se „prolomio“ sa zvučnika.
Primirje je trajalo samo dok Ataman nije izašao na teren.
- Za Marka igrajte!
A, onda su Delije između gornjeg i donjeg prstena, kroz celu Arenu okačili transparent na kome je stajalo:
- Srce heroja zauvek živi, ne mogu da ga ubiju. Srce heroja večno će da kuca za Zvezdu, sever i Srbiju!
Gledaoci nisu stigli ni da pročitaju transparent. A, sa zvaničnog razglasa se začulo:
- Ja sam guslar Marko Šćepanović. Ja ću da pevam, a vi ćete da me pratite!
Zvuk gusala je odzvanjao Arenom, ali onda je na teren kročio Ergin Ataman. Par novčića poletelo je ka njemu, pratile su ga salve zvižduka i blicevi fotoaparata. Seo je odmah na klupu i strasti su se smirile.
I košarka je konačno mogla da izbije u prvi plan.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
