Bibars Natho – Partizanov ideolog i kreator trofejnih ambicija: posle „trenutne slabosti” u finišu jeseni i „eliksira mladosti” u rodnom Izraelu „k'o nov” u uvodu priprema, čvrsto rešen da na proleće sa crno-belima konačno prigrli premijerni pehar.
Prekjuče u prvom kontrolnom meču sa Tikvešom – demonstrirane moći kao produkta riznice znanja i, evo primera, „puštene magije” u vidu asistencije Samedu Baždaru, samo uzdrmane prečke.
Neponovljivi Čerkez posle dva meseca pauze ponovo na papučici za gas Parnog valjka!
- Drugima je to, možda, bilo dva meseca, meni... kao dve godine! Opet, srećan sam što mi se to dogodilo tek posle 15 godina karijere, naravno, ne i što je i sada. Poslednjih šest meseci osećao sam se slabije, nisam razumeo zbog čega. Razmišljao sam o mnogim stvarima, ne i o anemiji. Srećan sam što sam našao rešenje, moglo je da pređe u nešto ozbiljnije. Rešio sam to i vratio se jači nego ikad – ne skriva osmeh Bibars Natho, u pauzi između dva treninga u Beleku.
Prošlost je i povreda aduktora?
- Poslednjih godinu osećao sam veliki bol. Posle 60, 70 minuta igre - užasno! Uz to, anemija mi je oduzela svu moć i snagu. Sad sam spreman da poletim!
NISAM JOŠ VIDEO MADARA U BEOGRADU
Da li se u Beogradu družite sa zemljakom Jamom Madarom i mogu li i Partizanovi košarkaši da postanu šampioni?
- Dolazimo iz istog kluba – Hapoela iz Tel Aviva! Nisam još video Madara u Beogradu, međutim, pratim utakmice Partizanovih košarkaša – imamo veoma dobar tim i legendarnog trenera. Sa Obradovićem, naravno, možemo da postanemo šampioni, verujem u to – naglašava Bibars Natho.
Prijao vam je i boravak u rodnoj grudi?
- Non-stop sam bio sa majkom. Napustio sam Izrael pre 13 godina i nismo mnogo vremena provodili zajedno. Žena i deca su se vratili za Srbiju, ostao sam sa njom. Gledali smo po čitav dan Netfliks, jeli zajedno, pričali, bilo je, sa te strane, lepo, sa druge - nije, nisam mogao ništa da radim, telo je moralo da odmara. Skoro mesec i po – tako, prvo je trebalo da rešim anemiju, posle sam imao i operaciju. Telo je preživelo traumu, ali sad sam dobro i srećan sam, treniram i skoro sam u punoj snazi. Biše još bolje.
Kako ste preživeli Partizanovu utakmicu sa Anortozisom?
- Uh, bilo je teško, nedostajali su nam važni igrači... Ispao je iz stroja, posle mene, Marković, Rikardu je bilo loše, Pantić nije mogao da igra utakmicu, dve. Počeo sam u sebi da paničim, ali mi je drago što su saigrači izdržali pokazavši karakter. Imamo dobru klupu, mladi nadolaze. Pokazuju karakter, snagu kluba! Nije bilo lako, na kraju, remijem smo izborili sledeću rundu. Sad, moramo dalje.
U gro-plan iskočio je 18-godišnji Marko Milovanović: hoće li pored vas da bude još efikasniji?
- Sviđa mi se! Uskočio je u teškom trenutku i odmah pokazao da može da pomogne ekipi. Demonstrirao je moć i predstavio se golovima – izuzetno važno za napadača. Budemo li igrali zajedno, pokušaću da mu pomognem, najvažnije - da nastavi sa napornim radom i ne razmišlja puno o budućnosti. Mora svakog dana da misli kako da bude bolji i, na taj način, može da napravi dobru karijeru.
SINOVE ODUŠEVIO KALENDAR
Sijaset pozitivnih komentara inicirao je video snimak kako vaš triling sinova radosno otvara poklon iz Humske i lista novogodišnji kalendar?
- Kad je stigla kutija, zanimalo ih je šta je unutra, videvši Partizan – oduševljenje! Hteli su da imenuju svakog igrača, vole fudbal i Partizan, to je bio lep poklon za njih – otkriva vođa Parnog valjka i kapiten reprezentacije Izraela.
Parni valjak je, prvi put otkad ste u Humskoj, jesenji prvak?
- Bilo je teških trenutaka – povreda, lošeg vremena, ali smo sve pregurali zajedno, kao tim. Trener nam je pomogao da izgradimo nešto i potrebno je to da zadržimo. Znamo cilj, ko nam nam je protivnik i guramo do pobede. Biće naporno narednih nekoliko meseci, moramo dobro da startujemo i idemo korak po korak. Verujem da sve zavisi od nas i, ako budemo fokusirani, nastavićemo u ritmu s kraja prve polusezone.
Može li Partizan da eliminiše Spartu u šesnaestini finala Lige konferencije?
- Naravno! Šanse su 50:50, međutim, verujem u naš tim. Ne znam puno o Sparti, gledao sam nekoliko utakmica na TV, kad su igrali u Evropi. Česi su jaki, ali učinićemo sve da prođemo u osminu finala – jasan je Bibars Natho, u 34. godini još sa barutom u kopačkama za velika dela.
BOLjI S LOPTOM NEGO U PECANjU
Kako je bilo na pecanju sa naslednicima?
- Sinovi su bili nekoliko dana u Izraelu, dok sam ja odmarao. U nekim trenucima osećao sam da nemam snage da idem svuda sa njima, međutim, konstantno su želeli da igraju fudbal i košarku, govorio sam im da ne mogu, oni: „Hajde, tata, hajde!” Da, otišli smo i na pecanje, bilo je lepo, ali... Pecanje nije naš posao.
Veštiji ste s loptom nego sa štapom i mašinicom?
- Nisam tako dobar u pecanju...
Najveći ulov?
- Iz akvarijuma... – zacenio se Natho.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
