Odlazak Snežane Pantić, heroine anđeoskog osmeha

Piše: Predrag Sarić

Karate, veština koja odgaja velike borce, snažne i izuzetne ličnosti, šampione za ponos i diku. Među izuzetnima, postojala je jedna još izuzetnija dama – Snežana Pantić (devojačko Perić).

I zato je vest da je juče preminula karatiskinja sa anđeoskim osmehom, jedna od najlepših srpskih sportiskinja svih vremena, donela muk, nevericu i oči pune suza.

Snežana je na tatamiju bila šampionka Evrope i sveta, van njega jedinstven borac, za koga nije bilo nesavladivih protivnika. Osim jednog, podmuklog i nevidljivog – bolesti. I sa njom se naša heroina godinama borila i prkosila joj svom snagom.

Neretko i nadljudskom. Na žalost, bolest nije častan i pošten protivnik, kakve je susretala u karijeri tokom koje je našem sportu podarila riznicu trofeja.

U danima kad je bila na vrhuncu karijere na žalost karate nije bio olimpijski sport. Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. bila je specijalni gost. Još uvek odzvanjaju reči jednog velikog grčkog sportskog radnika kojima je opisao Snežanu:

- Koliko je Srbija blagoslovena što ima ovakvu šampionku. Jedinstvena je samim tim što je prvak sveta, a pride Bog joj je podario takvu lepotu da joj je Olimp prirodno stanište!

Rođena je u Zrenjaninu 18. juna 1978. godine, sportom je počela da se bavi u 11. godini. U karate se zaljubila na prvi pogled, posle prvog izlaska na tatami atletika i gimnastika više nisu imale šanse.

Bavila se karateom 20 godina, 16 puta je bila prvak države, sa evropskih i svetskih prvenstava ima pregršt medalja. Najsjajnije je osvojila 2002. na planetarnom takmičenju u Madridu, 2006. na prvenstvu Starog kontinenta u norveškom Stavangeru i Mediteranskim igrama u Almeriji 2005.

A tu su i dve titule klupskog prvaka Evrope sa Dijamantom, svetska bronza, pet srebrnih medalja na Evropskim prvenstvima – u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, tri bronzane medalje na Evropskim prvenstvima i nebrojeno mnogo odličja i priznanja sa Univerzijada i brojnih turnira.

Iako je postigla ono o čemu milioni sportista mogu samo da sanjaju, svesna svojih kvaliteta, vrlina i uspeha uvek je bila čvrsto na zemlji, bez trunke prenaglašenosti. Stav šampionke imala je i u privatnom životu.

Živela je u skladnom braku sa Đorđem Pantićem, nekadašnjim golmanom Partizana, čuvajući porodičnu intimu samo za povlašćeni krug ljudi. Daleko od očiju javnosti, vodila je i neravnopravnu, iscrpljujuću bitku sa bolešću.

Anđeoski osmeh srpskog karatea na žalost nije uspeo da pobedi. Preselio se među anđele, zauvek ostavši u srcima kćerke Manje, supruga Đorđa i svih koji su je poznavali.