ZEMUNCI BUDE USPOMENE: Šepa, ključ za Sinoveca i Balmazovića

Osvajanje Kupa Srbije i učešće na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća vraća u središte zanimanja košarkaške javnosti nekada popularna imena koja drugoligaškoj ekipi Borac Zemun daju identitet i prepoznatljiv karakter.

Retkost je da drugoligaš nađe mesto na festivalu, a još ređe je da osvoji oskara zvanog Žućkova levica. Nekada, u staroj Jugoslaviji to je pošlo od ruke IMT-u personifikovanom kroz Dragana Šakotu kojeg je taj uspeh katapultirao u sazvežđe velikana i omogućio mu dug boravak na evropskom tržištu.

Ne bi to, naravno uspeo bez Srećka Jarića, Milana Mlađana, Arsenija Pešića, Ljubisava Lukovića, Zorana Krečkovića...

Borac Zemun samo u teoriji može do tog vrtoglavog uspeha, jer u četvrtfinalu u Nišu igra sa Partizanom, okolnosti su kud  i kamo promenjene u odnosu na period pre tačno 35 godina, ali i trenutni dohvat ekipe čiji dom je Pinki izaziva duboko poštovanje proporcionalno renomeu klubova koje su izbacili na putu za nezaborav.

- U četrtfinalu Kupa Srbije smo eliminisali OKK Beograd, u polufinalu Džoker, klub iz Sombora iza kojeg stoji Nikola Jokić, a u finalu smo savladali kragujevački Radnički – podsetiće tokom razgovora Siniša Matić, trener Borac Zemuna...

Ako je nekome to ime i nepoznato, Matić nema nikakav problem da vrati vreme...

- Poslednji klub u kojem sam radio bio je Karpoš Sokoli, u sezoni 2016/2017, godinu ranije sam klub iz Skoplja uveo u ABA ligu...Pre toga sam sa Vojvodinom dva puta sticao pravo učešća u Jadranskoj ligi, ali grad Novi Sad nije imao finansijska sredstva za vajld kartu. Bilo je to 2012. i 2013. Pre toga sam sa juniorima Novog Sada bio juniorski prvak Srbije. Posle Vojvodine jednu sezonu sam bio u Metalcu iz Valjeva...

Matić priča i šta je radio u međuvremenu...

- Razvio sam privatan biznis kako bih mogao da izdržavam porodicu jer posao u košarci nisam imao, a bio sam pod permanentnim stresom. I supruga i ja smo podigli vrtić za decu predškolskog uzrasta...Posao je krenuo dobro, supruga može i sama da ga vodi, a ja da ne bih bio potpuno zaboravljen vratio sam se trenerskoj profesiji kroz klub iz Zemuna, odakle sam i gde živim. Iskreno, po principu daj šta daš, da ljudi uopšte saznaju da sam još uvek trener i da želim da radim. I uspelo je, bar se zna gde sam...

Nije Siniša Matić jedino ime iz tima poznato van Zemuna...

- Stefan Sinovec je sa Novog Beograda, komšija koji je počeo u Vizuri, bio u Partizanu, dugo u inostranstvu, kao i Stefan Balmazović, afirmisan u kragujevačkom Radničkom i Metalcu, godinama profesionalac u Poljskoj i Mađarskoj. Oni su prešli tridesetu...Doveo ih je više na prijateljskoj bazi nego novcem Filip Šepa, sportski direktor, i sam do skoro igrač. Poznat je i Nino Čelebić, u KLS je bio član Jagodine, prošle sezone u Osijeku, u Borac Zemun došao je iz Brazila...

O ostatku ekipe:

- Mladići Filip Branković, 2003. pozajmljen iz Crvene zvezde, Ognjen Miculović 2001, David Burgić i Kosta Uskoković, mlađi brat poznatijeg Alekse i srednja generacija Sava Trajković i Luka Vukoičić koji su se oprobali i u KLS, kroz dresove Slobode i Tamiša čine sintezu mladosti i iskustva...Trenira se jednom dnevno, mlađi imaju još dva treninga pride...

I na kraju, a moglo je i na početku, kako protiv velikog Partiazana.

- Lako, želeli smo ili Zvezdu ili Partizan. Pobednik se zna, a naši mladići videće gde se nalaze u odnosu na najbolje. Naš jedini zadatak se da odigramo najbolje što možemo. Meni je pripala čast da vodim takvu ekipu protiv protivnika na čijoj klupi sedi najveći trener Želimir Obradović. Bio sam šef struke Vojvodine, i igrali smo protiv Panatinaikosa sa Obradovićem...To ostaje kao draga uspomena.

Borac Zemun u Niš dolazi u petak, na dan utakmice sa Partizanom.