INDIREKT: Trenersko sazrevanje u tesnoj koži

PIŠE: Nikola Stamenić

Svaka čast Kataiju na golu i skoku za udarac glavom pre pogotka Ohija, Borjanu na izuzetnoj odbrani pri rezultatu 0:0, Dragoviću za besprekorno komandovanje odbranom, Rodiću za važnu ulogu u ofanzivi, Sanogu i Srniću na dobijenom ratu u veznom redu, ali najveći pobednik 166. večitog derbija je Dejan Stanković. Na putu sazrevanja u velikog trenera položio je još jedan važan ispit, možda i najvažniji od kako je seo na klupu Crvene zvezde.

Bilo je tesno u Stankovićevoj koži pred večiti derbi. Bez dileme, nalazio se u najnezgodnijoj situaciji u poslednje dve godine, eventualni poraz ne samo da bi značio ispadanje Zvezde iz šampionske trke, nego verovatno i kraj njegove misije na klupi crveno-belih. Jasno je da će jednom otići, ali jako je bitno na koji način. Sprečio je da napusti Marakanu i voljeni klub kao gubitnik, ostane upamćen kao trener koji je sa najskupljim timom izgubio pehar praktično na polovini trke.

Pratili su ga tenzija i pritisak, bio je svestan šta može da izgubi, ali nijednom nije „izgubio glavu“ u pripremi taktike i delovao je staloženo uoči derbija pred novinarima. Što je najbitnije, ostao je dosledan preuzimanju rizika da ostavi Bena na klupi i dodeli važnu ulogu Srniću u veznom redu. Dobio je sve što je očekivao, a da je bilo suprotno ne bi mu bilo lako da obrazloži ideju...

Dobio je Stanković taktički duel sa Stanojevićem, pronašao je slabe tačke rivala i iz svoje ekipe izvukao najbolje. Perfekcionizam bi bio da je kod njih usadio instinkt „fudbalskih ubica“ gladnih četiri ili pet golova u derbiju. Ipak, ništa se ne može zameriti Stankoviću i fudbalerima Zvezde na izdanju u sudbonosnom derbiju. Pobedili su i protivnika i sopstvene dileme i strahove, pokazali da imaju šampionski štof.

Što su se našli u aktuelnoj situaciji, svesni su da su sami krivi. Zna dobro Stanković gde je grešio. Da može da vrati vreme, sigurno je da ne bi na meču sa Radnikom, posle uspeha u Bragi, zamenio do 73. minuta Bena, Pavkova, Kataija i Kangu. Shvatio je da se neki potezi ne smeju vući iz besa na činjenicu da su igrači slavili u kafani kad nije vreme za to. Čuvanje snage za meč u Bačkoj Topoli pilo bi vodu da je na semaforu stajalo 2:0...

Zna Stanković dobro i da je za Crvenu zvezdu neprihvatljivo da ispada u kvalifikacijama za Ligu šampiona od Omonije i Šerifa, bez obzira što je legija stranaca iz Moldavije kasnije uspela da pobedi Real u Madridu. Zato što je bio svestan svega, došao je u situaciju da je danas daleko bolji trener nego tada. Nije krio nijednog momenta da je rešen da nauči na greškama. Bilo ih je i u ovom derbiju, ali ne odnose se na taktičke detalje nego ponašanje. Bio je previše nervozan.

Kao pobednik velike večeri za klub i navijače sada ide ka glavnim potvrdama trenerskog napretka. Serija uspeha u šampionskoj trci je imperativ i još jedan test karaktera, a mečevi sa Rendžersom poslastica i nagrada za sve što je prošao u ovoj sezoni. Uz jasan zadatak da se prođe u četvrtfinale, a to bi već bio uspeh koji bi predstavljao poseban pečat njegove trenerske biografije i najava da će jednog dana biti zapažen u toj ulozi i tamo gde je gde je izgradio veliku igračku karijeru - Italiji.