IBRAHIM PROPUŠTA ZVEZDU - Mustafa: Ništa nije završeno

Nije sporno da su igrači Novog Pazara izgarali na terenu i da su želeli više, kao što nije pod upitnikom ni to da je za više trebalo dati mnogo više nego što je to podrazumevana borbenost. Uostalom, kad ćeš biti borben ako ne u utakmici u koju ti staje čitava sezona? Zato je ovo težak udarac za koji ne postoji opravdanje. Očigledno da se problem Novog Pazara ne krije samo u slaboj realizaciji već da se uvukao u gotovo sve linije tima.

Meč sa Radničkim 1923 nikako nije smeo da se izgubi, a kad se to već desilo nije prejako reći kako je sa novim „poklonjenim” bodovima nestao i poslednji adut za uspešnu završnicu trke koja vodi ka opstanku. Neozbiljno je više govoriti da su izgledi za spas realni. Nisu, svedeni su na teoriju i pošteno rečeno, iako ima još da se igra, opstanak Novog Pazara u Super ligi bio bi ravan osmom svetskom čudu. To je logičan zaključak posle tri izgubljena duela protiv direktnih ili verovatnih konkurenata za ispadanje (Metalac, Kolubara i Radnički 1923).

Kako je jedini bod u nastavku dopisan u Nišu, bilo bi sarkastično kazati da za ekipu idu bolji dani, jer eto i praksa kaže da Novi Pazar bolji otpor pruža jačima od sebe nego onima koji su mu ravni. Posle svega, kašnjenje za bezbednom zonom je toliko da je u stvarnosti prosto nevidljivo kako se ovo loše prolazno vreme može nadoknaditi.

Ibrahim Mustafa protiv Radničkog 1923 nije bio na nivou prethodnih igara, iako mu se ne može osporiti direktnost, doduše neuspešna, u najmanje dve situacije pred golom rivala. Kao i svi igrači i on razloge poraza vidi u nerealizovanim šansama iz prvog poluvremena.

- Mogli smo i morali bolje, da je bar jedna od dve velike prilike u prvih 45 minuta završila golom. Sad bi svi drugačije pričali, jer kad dođeš do vođstva u ovakvim mečevima igra se po pravilima onog ko ima prednost. Kako je vreme prolazilo bili smo sve napetiji i brzopletiji. Sad je sve teže, ali nije još sve završeno.

Nakon što su postigli gol, gosti su pribegli dobro oprobanoj taktici odugovlačenja igre simuliranjem povreda. Ruku na srce, to je adut za kojim gotovo svi posežu u situacijama kad su nadomak bonus bodova. Nervoza sa terena zbog takvog pristupa igri prenela se i na tribine, pa su od strane pojedinaca na teren poletele stolice. Da je reč o pojedinačnom i neprimerenom izlivu emocija dokaz je stigao na kraju utakmice prilikom izlaska igrača Radničkom 1923 sa terena, od istog tog dela tribina pozdravljeni su jakim aplauzom. Niko iz redova Kragujevčana nije imao ni najmanju primedbu, a trener Nenad Lalatović je u više navrata u pozitivnom smislu isticao ambijent na stadionu. Publika nije upirala prst u igrače, ali je traženjem ostavke od strane uprave, na indirektan način stavila do znanja šta stvarno misli o timu.

I posle prespavane noći Tomislav Sivić mogao je samo da ponovi ono što je rekao vruće glave odmah posle utakmice.

- Morali smo od četiri šanse u prvom poluvremenu da realizujemo dve, ali – nije dovršio rečenicu trener Novog Pazara.

To „ali” moglo bi da se raščlani slobodnim odabirom reči na sledeći način. Dobro ili korektno prvo poluvreme i loše drugo. Kad bi se finalna analiza izvela samo na osnovu viđenog u prvih 45 minuta ne postoji niko ko ne bi rekao da je napravljen određeni pomak, ali kako se zaključak izvodi tek posle drugih 45 minuta neminovna su različita mišljenja. Preovladavaju ona koja ističu nedostatak kvaliteta, ali postoje i takva prema kojima kompozicija tima mora biti drugačija. Jedno je sigurno, izostanak sreće nije razlog za pad plavih.