Čovek kome veruju, Mihajlo Andrić: Lakše je igrati pored dobrih igrača

U regionalnom takmičenju sakupio je i najviše minuta, po ukupnom broju poena treći je strelac tima. Važnije od svega - u ta 132 poena mnogo je onih koji su slamali protivnike i trasirali crno-belima put ka pobedama. Čak i u mečevima u kojima nije bio preterano šuterski raspoložen.

Najsvežiji primer – utakmica u Valjevu. Trojka Andrića iz ćoška za 71:81 značila je i kraj utakmice. Dva minuta pre poslednjeg zvuka sirene. To su mu bili jedini poeni na meču.

- Prethodno sam promašio tri trojke – precizirao je Andrić.

Na kraju, to nije ni važno. Bitnije je da je u trenutku kada se utakmica lomila pogodio. Tada, kao i sedam dana pre toga protiv Olimpije, ranije i Cedevite, pa i protiv... Važnije je što ga promašaji ne izbacuju iz ritma, ne utiču na odluku da kada se nađe sam na šutu i – šutira.

- Trudim se da svaki šut bude plod samopouzdanja i da te promašaje što pre zaboravim – pričao nam je momak koji je početkom godine proslavio 21. rođendan. – Čak i kada promašim, ne prestajem da se nadam da će sledeći put lopta ući u koš. Do sada sam neke baš bitne pogađao, što mi je posebno drago. Nadam se da će tako biti i u narednim utakmicama.

Nema dileme da samopouzdanje jača i sa činjenicom da mu trener i saigrači veruju, da u prelomnim trenucima lopta često ide i njemu u ruke.

- Osećam se sigurnije. Osećam da sam napredovao u odnosu na početak sezone, da bolje igram. Ovo je definitivno bolji period. Sada mi je i uloga u timu drugačija nego ranije. Osećam se bolje, kao uostalom i svi u ekipi. Sa pobedama dolazi i dobro raspoloženje.

Da bi ti bitni šutevi ulazili, potrebno je i da mnogo onih „nebitnih“ uđe. Onih u polumraku „Pionira“, kada se čuje samo lopta – njeni udarci u pod i prolasci kroz mrežicu.

- Tih baš dosta mora da uđe – dodao je Andrić. - Ne mogu to da izmerim, nikad i ne pokušavam. Sve ovo zahteva dosta rada, posvećenosti i koncentracije. Nastaviću da radim, sve jače i jače. Želim da unapredim svoju igru, koliko je god to moguće.

Šut, posebno van 6,75, je nešto po čemu ga već prepoznaju. Definitivno njegovo najjače oružje. Ali, da bi uspeo na najvišem nivou, ne sme samo od toga da zavisi. Svestan je toga i mladi Kragujevčanin.

- Svakodnevno se trudim da napredujem i u ostalim segmentima igre, da to ne bude samo šut za tri. Svi žele da im igra bude što raznovrsnija. Ni ja nisam izuzetak.

O onome čime je trenutno možda manje zadovoljan od, recimo, tog šuta za tri poena, Andrić nije želeo da priča.

- Uopšte nisam nezadovoljan – kratko je uzvratio.

Ima retku privilegiju da igra u jednom od najvećih klubova u regionu, radi sa jednim od najboljih trenera, stasava pored istinskih asova, kakav je pre svih Aleksandar Pavlović. Njegovim dolaskom i povratkom Dragana Milosavljevića svima u Partizanu je lakše. Posebno mlađim igračima u spoljnoj liniji.

- Uvek je lakše igrati pored dobrih igrača. Osim što možeš mnogo da naučiš od njih na treninzima, na utakmicama su protivničke odbrane koncentrisane više na njih, pa mi ostali imamo više prostora. Samo je neophodno da nastavimo da radimo i napredujemo.

Partizan je u seriji, a sa svakom pobedom ne samo da se plasman na tabeli popravljao, već je i raspoloženje raslo. Osmesi su zamenili sumorna lica sa početka sezone.

- Sada, kada smo došli do četvrte pozicije, sve je malo lakše. Svesni smo da je daleko kraj regularnog dela i da nas još mnogo posla očekuje. Ipak, u nastavku će biti lakše, sa manje pritiska ćemo ulaziti u utakmice. Do sada je svaka bila moranje i jeste da je obavezno da dobijemo i sve sledeće kako bismo ostvarili ciljeve, ali sada sa mnogo više samopouzdanja ulazimo u njih. A, onda je i lakše – poručio je Andrić.