IGRA PROTIV RENDžERSA NOVI MODEL - Zvezdin putokaz za budućnost

U četvrtfinale Lige Evrope nije otišao bolji, nego tim koji je umeo surovije da kazni propuste rivala. Crvena zvezda je previše grešila u odbrani prekida u prvom meču, promašila penal i na kraju su ti detalji presudili da Rendžers nastavi takmičenje. Revanš je otvorio mnogo šansu, ali imao je rival apsolutnog junaka u golmanu Mekgregor.

Da je Mekgregor samo za nijansu slabije branio, a ne izuzetno, verovatno bi srpski velikan bio umesto škotskog bio juče na žrebu u Nionu i otvarala bi se velika šansa da preko Brage ode u polufinale. Svi statistički parametri osim najbitnijeg (golova) na strani su Crvene zvezde u ovom dvomeču. Reči ponos i nesreća mogu da se čuju na svakom koraku u zvezdaškim krugovima, žal je ogroman prvenstveno jer se radilo o visokom nivou takmičenja i moglo se do četvrtfinala, ali sada je najbitniji pogled u budućnost i kako da se ovaj tim nadogradi do mere da u letnjim kvalifikacijama bude na visokom nivou i u slučaju odbrane titule (šanse drastično povećane posle kiksa Partizana protiv Napretka) uđe u Ligu šampiona.

Rukovodstvo Crvene zvezde mora da zadrži sve nosioce igre: Borjana, Dragovića, Kataija, Ivanića, Kangu, Sanoga...Takođe i trenera Dejana Stankovića. Možda to bude težak zadatak, ali je bez dileme izvodljiv. U isto vreme zabluda bi bila da se to proceni kao dovoljno, jer je neophodno da se unese brzina u ekipu angažovanjem krilnog napadača.

Svaka čast Crvenoj zvezdi na tempu i trčanju protiv Rendžersa, odavno nije nametnula takav ritam. Pokazalo se da se u fudbalu ne mora robovati taktici i da na evropskoj sceni nije uvek pogubno napasti sa dva špica i rizikovati ostavljanjem većeg prostora u veznom redu. Rendžers ne bi ni dao gol iz kontre da se Pićini nije povredio i nije mogao isprati Kenta u trku, a odluka da „načetog“ fudbalera ne zameni bila je i jedina Stankovićeva greška.

Sada je pred mladim stručnjakom zadatak da takva Zvezda postane pravilo, a ne izuzetak - da se u jakom ritmu poput Rendžersa napadne u kvalifikacijama i ekipe poput Šerifa, jer šteta je ne koristiti pun napadački potencijal. A, ovaj tim Crvene zvezde je jak u tom smislu i trebalo bi što češće da igra na gol više, pogotovo jer je ukinuto pravilo veće vrednosti pogotka u gostima.

Vreme će pokazati da li je Stanković spreman da od Zvezde napravi ekipu čija će igra biti pozivnica ne samo za navijače kluba, nego da se i u Evropi priča o tom stilu. Na dobrom je putu, ofanziva protiv Rendžersa mora da postane putokaz za dalje.

Sazrevanje Stankovića kao trenera je u punom jeku i tek sada mu je verovatno jasno koliko je dobro za njega što mu je propala selidba u Sampdoriju. Borba za opstanak u Seriji A nije ono što mu je potrebno u ovom trenutku, trebalo bi da nastavi da gradi svoje ime u istoriji Crvene zvezde u novoj ulozi i ka bude odlazio sa Marakane da dobije poziv iz Italije kluba čije su ambicije daleko veće nego što su sadašnje ekipe iz Đenove.

Naredna sezona u Srbiji biće najbitnija i sa najvećim ulogom od kako se raspala SFRJ, pobednik će direktno u grupnu fazu Lige šampiona i imaće zagarantovan prihod od 20 miliona evra. Crvena zvezda u takvim okolnostima nema luksuz da menja trenera i nosioce igre, ispred uprave je zadatak da ih sve zadrži i minimalno dopuni selekciju.

Stub projekta za narednu sezonu trebalo bi da bude potvrda ostanka Dragovića, ne bi trebalo da bude iznenađenje da se nastavi kurs da se bilo kakve ponude za Kataija i Ivanića ne prihvataju. Stankoviću je neophodan i Sanogo, pa i Kanga u izdanju kao preksinoć.