Odmotavanje Partizanove poslednje velike trofejne „epopeje” – titule i, bogami, duple krune 2017 – i najnovije „istraživanje rejtinga” pred sutrašnji dan „d” – priliku da se posle četiri godine koje su, mahom, pojeli skakavci protiv Crvene zvezde načini odlučujući korak ka srpskom prestolu: pred čitaocima Žurnala iz ugla Marka Nikolića, autora „najsvežije” šampionske ode radosti Grobara i lidera mlađe trenerske garde trijumfalnog iskoraka u inostranstvu!
Tradicionalno, bez zareza u polučasovnoj „derbi debati”...
Da li vam je od tog nezaboravnog proleća 2017. omiljeni film „Balkan ekspres”, glumica Tanja Bošković i pesma „Poslednji tango”?
- Jedan od omiljenih filmova i pre toga! Naša kinematografija iznedrila je sijaset klasika, naročito za moju generaciju. Pesma? Odslušana stotine puta u kafani, posle toga još više dobila na emotivnom značaju. I, naručivana, svakako! Iako je i posle bilo trofeja i uspeha gde god sam radio – ta dupla kruna mi je najlepši deo karijere. Prvi pehar s Partizanom u specifičnoj sezoni: porodica i prijatelji na svakoj utakmici. Nestvarno! I sad kad sretnem igrače i saradnike sve nam izgleda kao bajka. Pogotovo iz perspektive da Parni valjak od tada nije bio šampion. Kroz istoriju šest duplih kruna, jedna pripada meni i stručnom štabu. Da se naježiš.
Kažu da vam je teže bilo da obuzdate temperament i sprečite svađu „gol krvoloka” Đurđevića i Leonarda, nego da pobedite Crvenu zvezdu?
- Nee, o tome se ispredaju urbane legende: nije, uopšte, bilo tako. Đurđević i Leonardo su iskočili te sezone, vrhunsku karijeru napravio je Bleki Milenković, pa Jevtović, Kosović, Janković, Ostojić, kapiten Vulićević, Miletić, Kljajić... Saša Ilić imao je bitan doprinos, možda ne po minutima, ali u svlačionici, na treningu, pripremama... Leo i Uroš bili su perjanice, po golovima, svemu. Možda je zavarničilo jedanput, dvaput, ali to je normalno, događa se u svakom timu, u svakoj sezoni. Važno je da trener i ekipa to „obrade” na ispravan način i da se iz toga dobije novi kvalitet.
Tavambu ste doveli te zime isključivo zbog utakmice sa komšijama, sad je slično ponovio Rigobert Song za Kamerunov baraž sa Alžirom i – eto ga na Mondijalu?
- Dobro je igrao Tavamba te godine, trebalo mu je malo da se adaptira, došao je iz druge lige, mnogo manjeg kluba. „Neprijatan” igrač, kao i svi s takvom građom, plus – zna da igra. Izvanredan momak, dobar za ekipu i atmosferu, voleli su ga saigrači. Iz kola u kolo dobijao je na značaju i bio izuzetno koristan. U presudnom derbiju odigrao je fantastično i dobio pesmu. Zasluženo!
Bili ste „oštećena strana” najvećeg skandala u istoriji derbija: gola iz golauta, previda Maja Vujovića i, naročito, Srđana Obradovića?
- Ne bih da komentarišem nijednog od njih dvojice. Nekako, ne idu mi u ovaj lep razgovor i temu... Možda je tako i moralo da bude da bi finale sezone bilo s duplom krunom. Bili smo već našpanovani, posle toga dobili dodatni impuls. Titula bez pobede u derbiju navijačima ne znači mnogo. Igrali smo ih te sezone četiri, slavili u tri, taj odigrali nerešeno. Pale su u vodu čaršijsko / kuloarske priče ko je bolji i ko je / nije zaslužio.
Medijski nastupi jednako su vas umorili kao utakmice: Disciplinska komisija bila je neumorna u vašem kažnjavanju?
- Vrhunac te komedije bilo je kad je kažnjen igrač Nikolić Marko!
Derbije ste pripremali majstorski: te 2016/17, da ne beše po „zlu pomenutih” Vujovića i Obradovića, bili maksimalni. U čemu je tajna: odlično prostudiranoj i zatvorenoj igri protivnika, ili većoj hrabrosti i postavci sa više napadača?
- I u prethodnom mandatu imao sam dve pobede, ukupno: šest derbija i pet trijumfa. Prvo, obožavam derbije, igrao bih ih svaki dan, dobro sam se uvek osećao i kad je tako – prenosiš energiju na igrače. Samouverenost! Nema ništa lepše nego kad pobediš najvećeg rivala! Drugo, stručni štab pripremao je svaku utakmicu do detalja, kroz dobar skauting i trening. Nismo odstupali ni u čemu u odnosu na druge mečeve, arhivirali smo pređašnju praksu zatvaranja dva, tri dana u karantin, bez priče s novinarima... Potpuno identično kao za Rad, Voždovac, Vojvodinu, Čukarički... I, bila je to dobra poruka fudbalerima! U uskofudbalskom smislu, jedini derbi s jednim napadačem – upravo taj, 1:1. Jesmo primili gol iz golauta, ali nisam do kraja bio zadovoljan igrom, iako je trebalo, verovatno, da ga dobijemo. Ostalih pet smo igrali s najmanje dvojicom!
Uprkos ogromnoj tenziji plenilo je vaše viteštvo s Miodragom Božovićem. Prijateljujete li i danas s Grofom?
- Čujemo se s vremena na vreme, pogotovo kad se vratio u Rusiju. I Deki Stanković je moj drug, imam prijatelje zvezdaše ne samo u fudbalu, eto – Deki Savić, trener vaterpolista. Uvažavam Zvezdu kao rivala, to je klub sa ogromnom armijom navijača i istorijom, za mene – motiv više da ih svaki put pobedimo i pokažemo da smo bolji.
Videotonu ste doneli treću titulu u istoriji i Kup Mađarske, remizirali s Čelzijem u Ligi Evrope. Sa Lokomotivom ste osvojili Kup Rusije, dvaput igrali nerešeno sa Atletikom i namučili Bajern u Ligi šampiona. Može li sve to, sa emotivne strane, da se poredi s gospodarskom vožnjom otvorenim autobusom Beogradom?
- Ne može! Sve je to lepo, ali te proslave... Posle osvojene titule i otvorenog autobusa postojao je zarez, četiri dana kasnije igrali smo kup posle velikog pražnjenja: kako ćemo? Međutim, nakon boljeg Zvezdinog početka, plaćene cele slavlja, pojavio se Partizan iz te godine i mogao i ubedljivije da pobedi.
Aktuelizujmo, pevušite li proleća 2022: „Daleke jecaju zvezde, njihov se gasi sjaj, srce mi već dugo sluti svemu će doći kraj”?
- Navijaću iz sve snage! Do pre mesec i po bio sam ubeđen u Partizanovu igru i osvajanje titule. I danas sam, iako je vidljiv efekat prethodnog derbija, dotle Parni valjak je bio stabilan, lako rešavao utakmice, Zvezda se mučila. Od tada, sve se okrenulo... Znam kako mi je ekipa izgledala posle trijumfa nad komšijama: leteli su po terenu! Da iskoristim politički rečnik: šampionu pobeda u derbiju daje legitimitet.
Verujete li da će vaši „generali” iz 2017. Stevanović, Jevtović i Ostojić, te Lukač i Pantić, uzdanice iz 2014, pobedničkim duhom da „zaraze” i saigrače?
- Sigurno, daće doprinos, ali svaki derbi je druga priča i rađa nove heroje. Očekujem da Rikardo, Terzić, Jović, Milovanović, Zdjelar, Urošević... pokažu zašto su u Partizanu i da su kadri da privedu priču kraju.
Aktuelni Partizan, za razliku od vašeg (čak i u derbiju: Drinčić puta 2, Leonardo), ne može da se podiči golom iz slobodnog udarca ove sezone. Može li to da se promeni?
- Čudan podatak, ali ima izvođača! Natho može odlično da šutne, Urošević, Jojić, takođe. Partizan je dobar u prekidu, stručni štab se ozbiljno bavi time Pogotovo ofanzivno: od Sočija, pa... Dobra ekipa za skok: s Rikardom, dvojicom štopera, Jevtovićem... Pohvaljujem ih iz sve snage! U derbijima je to posebno važno: može najlakše i najlepše da se stekne prednost, reši utakmica. Imamo kvalitet.
Važite i sam za majstora prekida i trenera čiji timovi primaju malo / ne primaju, uopšte, golove. Kako sprečiti da Katai ili Ivanić dođu u situaciju da vas kao u prethodnim derbijima ugroze glavom?
- Njih dvojica su najbolji Zvezdini igrači, bez premca – možda i u ligi u ovom trenutku. To nije lako, ne može da se rešava kao pre 20, 30 godina nekim trikom, već kroz timski način igre: ceo Partizan mora da dejstvuje na takav način da kvaliteti ove dvojice ne dođu do izražaja.
Sadašnja Crvena zvezda je, po mnogima, generalno jača od one iz 2016/17. Delite li to mišljenje i smatrate li, kao i kolega Stanojević, da je, ipak, ranjiva?
- Da li je jača, nije... ne znam, ne može to da se meri. Kako uporediti Partizan iz 1966, Tumbin iz 1994, moj iz 2017, ovaj sad? Menja se fudbal, okolnosti... Slažem se sto odsto sa Stanojevićem: Zvezda je kvalitetna, nema dileme, ali Partizan ima šansu. Mnogo puta se u fudbalu, košarci... dešavalo da, ne kažem da je ovde to slučaj, slabija ekipa dobije derbi, pogotovo kad ta razlika nije velika, ili kad je direktno za titulu.
Da ste u Stanojevićevoj koži da li bi vam najveća dilema bila – Natho od prvog ili 45, možda, 60. minuta: teško je, čak i zbog brže i takmičarskije ekipe, odreći se takvog majstora?
- Imam mišljenje na tu temu, ali ostavio bih Saletu da, živi 24 sata sa ekipom, donese tu odluku.
Znate li, s psihološkog aspekta, kroz šta sve prolazi Stanojević i ima li snage da uspešno iznese krst s fudbalske „Golgote” u „crnobeli raj”?
- Ima! Mnogo voli klub, emotivac, profesionalac, ozbiljno se bavi poslom – to kao struka mogu da prepoznam. Siguran sam da će da uradi sve što je do njega da sezonu, inače, jako dobru, prelome i prirede slavlje navijačima Partizana.
Gde i s kim će Marko Nikolić da gleda 167. večiti derbi i drži palčeve svom Partizanu?
- Prihvatio sam da posle duže vremena gostujem i kod prijatelja u studiju Arene sport...
Tehnička, al' namerno!
Verovali ste Mažiću, dobijali crvene kartone od Simovića, ulazili u rasprave sa Širokim zbog Čolovića?
- Imao sam nekoliko trenerskih uzora i ljudi od pomoći kroz karijeru: Radomira Antića, Ljubišu Tumbakovića... Mnogo prilike i da se družim s poznatim košarkaškim stručnjacima, pa sam, između ostalog, naučio da nekad treba da se napravi i namerna tehnička. U inostranstvu sam, recimo, možda još jednom, dvaput tako nešto uradio – s namerom. Ne gubim živce, pravim reakciju za dobrobit ekipe.
Menig ne može da iskopira Tavambu
Ima li u Kvinsiju Menigu potencijala da iskopira Tavambu i zajedno s Rikardom, trenutno na golgeterskoj koti 30, izraste u junaka?
- Ne može da iskopira Tavambu, drugačiji je profil, ali – dobar igrač! Brz, koristi obe noge, rešava „jedan na jedan”, uvek ide direktno ka golu. Nekada lakše reši derbi neki stranac, možda zato što ne oseća do kraja težinu utakmice. Kad struka napravi dobar miks – da znaju šta je derbi, ali i ne prihvate trunku opterećenja – ispadne dobro.
Zdjelar zna više od Evertona
Vidite li u Saši Zdjelaru elemente Evertona Luiza i ukoliko „pojede” Zvezdine veziste koliko će Partizan da bude bliži uspehu?
- Na neki način slični i – potpuno drugačiji! Everton je brži: to mu je bio glavni kvalitet, s druge strane, Zdjelar mnogo više zna fudbala, tehničkotaktički je potkovaniji. S pravom sa trakom: ima dobru sezonu, pogotovo do derbija. Dopada mi se njegov mentalitet, radi puno „prljavog”, nevidljivog posla. Kao, recimo, kod mene Jevtović i Kosović – niko ih nije mnogo primećivao, svi su videli Leonarda, Đurđevića i Tavambu, kad... Rovovski! Neobično cenim takve igrače.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
