.jpg)
Tišina. Samo tišina. Tako gromoglasna tišina. Nikada nije bilo tako ispred svlačionice Partizana. Uvek iz nje dopire glasna muzika. Uglavnom po izboru Matijasa Lesora ili Kevina Pantera. Oni se uglavnom i najduže zadrže u hali posle svakog meča.
Zadržali su se i posle Burse. U tišini.
Poslednji su i napustili Arenu. Lesor oborenog pogleda. I dalje zamagljenog. Sa kratkim:
- Ne, molim vas – dok je prolazio pored grupe novinara.
Panter je zastao. Sjajni Amerikanac je i te kako bio svestan da je tu mnogo pitanja... Iako je na malo koje u tom trenutku imao odgovor. Pokušao je da objasni šta se to dogodilo.
Otkud tolika nervoza na početku utakmice? Toliko grešaka. Pa i njih njegovih 40 za tri, svega dva poena za prvih 20 minuta.
Kada se konačno „pojavio“ na utakmici – u trećem periodu ubacio je četiri trojke. Dve uz faul! Očekivano – u njegovim rukama bila je lopta i na tih sedam sekundi pre kraja. Tada nije pogodio za tri.
Otkud i toliko nervoze u finišu meča?! Manje od 20 sekundi crnobele je delilo od plasmana u četvrtfinale. Od novog spektakla, u – sigurno – još punijoj Štark areni. Imali su pet razlike. I onda…
Šta se desilo?
- Biću potpuno iskren, nemam komentar. Moram prvo o svemu dobro da razmislim – uzvratio je Panter.
Konkretno – posle dva slobodna bacanja Jama Madara, Partizan je na 14 sekundi pre kraja i dalje imao pet poena prednosti (84:79). A onda – dva poena Bitima, pa faul u napadu Madara, pa trojka Holanda. Odjednom je nerešeno. Neverica u Areni.
Partizan je imao 7,1 sekundu da završi meč u regularnom delu. Lopta je bila kod Pantera. On nije pogodio trojku!
- Da. Promašio sam – bilo je sve što je rekao o tom poslednjem napadu.
Ali, šta se desilo pre toga. U tih 20 sekundi koje su prethodile svemu? Objašnjenje je stalo u jednu reč.
- Kolaps!
Klimnuo je glavom. I dalje u neverici.
- To je najjednostavnije objašnjenje. Svi su videli kako smo se raspali.
Zašto?
- Ne znam!
Možda pritisak zbog pune dvorane, očekivanja, činjenice da se igra jedna utakmica…
- Možda. Ne znam. Iskreno, ne znam – pričao je Panter.
Dosta se pričalo o sistemu takmičenja. Kako je surov. To su na svojoj koži osetila dva tima koja su možda i najviše pokazala u takmičenju po grupama, koje su mnogi videli i u finalu – Partizan i Huventud. Bivši evropski šampioni takmičenje su završili na prvom koraku. Panter nije želeo da u tome traži bilo kakav izgovor. Jer…
- Tako je kako je. Takva su pravila, mi ih ne postavljamo. Naše je samo da igramo po pravilima. Bila je jedna utakmica. Mi smo je izgubili.
I – Panter je neće ponovo gledati. Iako voli da gleda košarku, čak i neke utakmice koje je igrao…
- Sada je sigurno neću gledati. Previše toga mi se mota po glavi da bih je gledao. Ovo je bila utakmica koju nije trebalo da izgubimo. Možemo sada danima da pričamo da se desilo ovo ili ono… Bla, bla, bla…
Ali…
- Izgubili smo. Na mnogo pitanja nemam odgovor.
Evrokup je bio važan najviše kao prilika da se Partizan vrati u Evroligu. Prilika koju nije iskoristio. Sada ima još jednu – preko ABA lige. Da li ovo što se desilo može da bude dodatni motiv pred završnicu regionalne lige, pitamo. Panter, zaključujući priču, kaže…
- Naravno! I ova utakmica je trebalo da bude dovoljan motiv. Ali, desilo se šta se desilo. Ne postoji mnogo toga što u ovom trenutku možemo da promenimo. Uradili smo ovo sami sebi. I to je to – poručio je Panter.
Prilika za reset
Partizan je tako – odjednom – dobio mesec dana pauze. Da li je to dobro ili loše, s obzirom na ovako težak poraz. Panter kaže…
- Možemo to da gledamo sa obe strane. Kao priliku da se resetujemo. Ali, iskreno, nemam odgovor.
Najbolji navijači na svetu
Težinu poraza većom čine aplauz i pesma kojom su navijači ispratili tim iz dvorane.
- To su najbolji navijači u Evropi. Uvek su uz nas. U dobrom ili lošem – uzvratio je Panter.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
