SVE SE MOŽE KAD SE HOĆE - Sanja završila Pravni fakultet dok se oporavljala od povrede

Uvek nenametljiva, po strani, bez ishitrenih reakcija i izjava, sa dečijim osmehom, velikom dobrotom, kućnim vaspitanjem, kao i brigom o drugima, Sanja Radosavljević slovi za jednu od omiljenijih devojaka srpskog rukometa.

Svako ko je ikada upoznao ovu Pančevku nije ostao ravnodušan, snažan utisak koji ostavlja već posle prvog kontakta ne greši, a ona je i jedna od retkih koja je uspela da uskladi školu sa sportom, pa je tako pre dve godine završila i Pravni fakultet.

77 mečeva je odigrala Sanja za reprezentaciju i postigla je 219 golova

Karijera je išla svojim tokom, prošla je i sve reprezentativne selekcije da bi stigla i do seniorske ekipe, odlazak u inostranstvo posle Dinama i Radničkog, je kasnije bio logičan sled. I baš je trebalo da se iz Mađarske preseli u Krim i konačno zaigra u Ligi šampiona, posle sjajne sezone, dogodila se nesreća, koja je Sanju odvojila od terena na više od šest meseci.

- Oporavila sam se od povrede, ali ne mogu da kažem da je prošlost. Pucanje prednjih ukrštenih ligamenata je jedna od najtežih sportskih povreda, oporavak dugo traje, tako da sam morala psihički i fizički da se spremim za sve što me čeka. Mislim da su povrede kod sportista nešto što ostaje za ceo život, da ću do kraja karijere morati da vodim računa – istakla je Sanja Radosavljević.

Da li ste zadovoljni dosadašnjom karijerom?

- Neću da zvučim neskromno, mada mislim da uvek može bolje i više. Ali bez obzira na sve, ne bih ništa u karijeri promenila. Mislim da su mi odabiri klubova bili dobri, mogu da budem zadovoljna, a pored sporta upoznala sam veliki broj ljudi, na kraju krajeva i najbolji prijatelj mi je iz rukometa, baš kao i dečko sa kojim sam dugo u vezi.

Radosavljevićeva je dodala:

- Iskreno, nedostaje mi medalja sa reprezentacijom, to mi je neostvarena želja za sada. Mislim da je cilj svakog sportiste da za svoju zemlju napravi neki veliki rezultat, da bude ispunjen dok oblači taj dres sa srpskim grbom.

Jedna ste od retkih sportistkinja koja se može pohvaliti fakultetom?

- To mi je oduvek bio prioritet. Mislim da vrhunski sportista mora da ima i obrazovanje, da radi na sebi, jer karijera dođe i prođe. Završila sam Pravni fakultet prošle godine, ne mogu da kažem da je bilo lako, učila sam noću, pre i posle utakmice, u autobusu, u karantinu, gde god sam stigla... Na kraju se sve isplatilo, diplomirala sam i sad mi je lakše. Međutim, ne nameravam da se tu zaustavim, planiram uskoro da završim Master studije i tako stavim tačku na taj deo.

Šta planirate posle karijere, ostanak u posrtu ili da se posvetite pravu?

- U ovom momentu ne znam šta bih odgovorila. Čini mi se da bih sada više volela da ostanem u sportu, u bilo kom obliku, ali da li će tako biti, ne mogu da znam. Mislim da se planovi menjaju, imam još vremena, videću šta i kako će biti za nekoliko godina. Najradije bih bila u sportskom pravu, ali toga u Srbiji nema, tako da ću morati nešto da odaberem.