SEĆANjE NA ISTANBUL - Danilović: Svaki igrač sanja pobedu takvom trojkom

Da želi Predrag Danilović bi mogao da živi od uspomena i uspeha koje je ostvario tokom igračke karijere. Riznica trofeja i medalja koju ima bila bi mu dovoljna za dva života.

Rekorder po broju zlatnih medalja na Evropskim prvenstvima drugačijeg je kova. Prezentu je uvek davao prednost nad perfektom. O pobedama i značajnim mečevima iz karijere gotovo nikad nije pričao ni među prijateljima i saigračima, činio je to samo u posebnim situacijama, kad se proslavljao neki važan datum. Poput Partizanovog 16. aprila 1992, kad su crno-beli ostvarili istorijski uspeh i postali prvaci Evrope.

Te godine na Bosforu bio je najbolji igrač fajnal-fora, ali priznanje je stavljao u drugi plan, uz objašnjenje:

- Dobio sam priznanje, ali kakav bih cinik bio kad bih rekao da mi je ono draže od Saletove trojke!? Ne bi bilo prirodno, pričamo o najvećem i najlepšem trenutku u istoriji Partizana – rekao je Danilović, prilikom 20. godišnjice uspeha.

Kad god je nizao uspomene nije zapostavljao nijednog saigrača.

- Ljudi vide Đorđevića i mene, a previđaju detalje fundamentalne za svaku ekipu, svakog igrača, koji su nam mnogo pomogli. Stevanović je protiv Huventuda u Fuenlabradi doneo pobedu sa linije slobodnih bacanja. Da nije bilo njegovih poena i blokade Koprivice u poslednjem napadu ne bismo ni otišli na fajnal-for. Na samom turniru su prednjačili Šilobad i Koprivica, uz njih Stevanović. Protiv Filipsa kad niko nije mogao da da koš, Koprivica je nanizao prvih pet poena. Nisu samo poeni bitni, već detalji koji su doprinosili lakšem poentiranju. Blokovi Stragija i Šilobada ili to što je Koprivica širio odbranu protivnika i otvarao nam prostor u reketu za prodore...

Titulu MVP igrača pomenuo je samo u šali, na ovogodišnjoj proslavi jubileja „pecnuo” je scenariste da su zaboravili na njegovo priznanje.

- Isključivo je reč o šali i svako ko iole ima razuma to je shvatio. Najbitnije je da smo osvojili, a to što sam bio najbolji igrač, iskreno sam potisnuo u sećanjima. Dugo godina nisam to ni imao na umu, podsetili su me kad su počele pripreme za obeležavanja 30 godina od titule tokom snimanja raznih filmova o istanbulskom uspehu.

Prvi trofej klupskog prvaka Evrope posebno je urezan u sećanjima svih članova generacije. I onih koji su poput Obradovića, Đorđevića i Danilovića kasnije imali niz veličanstvenih trijumfa.

- To nije bio moj prvi klupski trofej. Kad je Partizan 1989. osvojio Kup Koraća mislio sam da je to najveći uspeh. Kvalitet između Kupa šampiona i tog takmičenja tada se razlikovao u nijansama, jer su prvaci državnih liga igrali Kup šampiona, a drugoplasirani Kup Koraća. U međuvremenu sam imao trofeje i sa reprezentacijom... Iskreno govoreći do 22. godine nisam igrao ozbiljnu košarku. Imao sam uspona i padova, povreda... Te '92. zajedno sa Đorđevićem bio sam nosilac tima i naravno da mi je taj trofej najdraži. Posle sam sa Kinderom osvojio evroligašku titulu i prvenstvo Italije, drage zbog mnogo čega, posebno rivaliteta dva kluba u Bolonji. Ali, vrapci na granama znaju koliko volim Partizan. Kao i svaki igrač koji je bio deo crno-belih, smatram se velikim delom kluba. I zato mi je taj trofej najbliži srcu.

Prošle su tri decenije od Istanbula, nijedan klub sa ovih prostora nije se više popeo na tron. Na pitanje koliko su realne šanse da neki naš klub ponovi takav uspeh, legenda srpske košarke odgovara:

- Partizan je bio blizu 2010. na fajnal-foru u Parizu, gde nas je jedna lopta delila od trijumfa u polufinalu. Druga su vremena bila, ne treba porediti doba od pre 30 godina i sadašnje, drugačija se košarka igra sada nego pre sedam, osam godina. Da bi se shvatila težina i značaj osvojenog trofeja sve treba gledati kroz prizmu tog vremena, uzeti u obzir i situaciju. Iskreno se nadam da će Partizan ponovo doći u situaciju da se bori za osvajanje titule prvaka Evrope. Ali, ne mislim da će se ponoviti način na koji smo mi osvojili. Nikad se, naravno ne zna, ali mora da se poklopi mnogo stvari da bi se trijumfovalo trojkom tri sekunde pre kraja. Pored osvajanja Kupa šampiona taj koš sliku čini kompletnom. Svaki igrač sanja da na takav način osvoji šampionski pehar.

Bio je deo sjajnih pobeda, poput one nad Hrvatskom u Barseloni kad je Đorđević preko Rimca reprizirao trojku. Ili one Kinderove u kojoj je on dao trojku i dodatno bacanje za produžetak i slavlje na kraju.

- Zato i kažem da su pobede na taj način nešto što svaki igrač sanja. Postoji način kako da se izgubi i način na koji se pobeđuje. Nije isto kad daš sve od sebe i izgubiš meč i kad se predaš već na početku. Kao što nije svejedno dobiti na ovakav način Kup šampiona.

Sa strane se čini da KSS nema previše posla u ovom periodu, međutim pripreme za prozore, Evropsko prvenstvo seniora, Svetsko prvenstvo košarkašica su u punom jeku.

- I druge reprezentacije su u nezgodnoj situaciji. Mi pogotovo, jer nam okosnicu tima čine igrači iz NBA i Evrolige, a znamo da ne mogu da igraju prozore. Igrači koji se odazivaju, kao i klubovi koji ih puštaju imaju moje veliko poštovanje i zahvalnost. Iako selektor kaže da će neko od njih ko zasluži imati mesto u A reprezentaciji na prvenstvima, većina zna da su šanse male. Zaslužuju maksimalan respekt, jer nas oni plasiraju na te šampionate i u nezahvalnoj su situaciji. Naravno, postoje i realna opravdanja zašto neki klubovi ne mogu da puste svoje članove, posebno kad igraju istog dana ili 24 časa kasnije. Iskreno se nadam, bolje rečeno svi se već 20 godina nadamo da će se urazumiti Evroliga i naći zajednički jezik sa FIBA i napraviti napraviti kalendar po meri svih. Ili makar da će kazati klubovima da se ne zabranjuje dolazak igrača.

Đordi Bertomeu je u najvećoj meri krivac za problem u kom su se našle reprezentacije tokom prozora.

- Koliko znam, on treba da ide... Ali, bez obzira ostao Bertomeu ili ne, iskreno se nadam da će se naći rešenje. Osim što je veoma bitno za košarku, nije ljudski, niti pravedno. Zbog čega zabranjivati dolaske igračima, kad se već plaćaju osiguranja.

KSS je uspešno organizovao niz kvalifikacionih turnira za velika takmičenja, košarkašice su nas obradovale nekoliko puta, basketaši osvojili olimpijsko odličje, ali javnost rad saveza percipira kroz rezultat seniora.

- Oduvek je tako bilo. To je naš mentalitet i teško da to možemo da promenimo. Do nas u Savezu je da radimo najbolje što možemo i u tome imamo ogromnu pomoć države, Ministarstva omladine i sporta, kao i poslovnih partnera koji su uz nas dugi niz godina. To nam je jedna vrsta priznanja.

Svetislav Pešić i Marina Maljković, svetski priznati stručnjaci su na čelu reprezentacija. Na pitanje da li je rasterećeniji otkad su oni na dva najvažnija mesta, predsednik KSS odgovara:

- Brige su uvek iste. Velika briga je kad odeš da igraš prozore i znaš da od tog meča zavisi dosta toga. Sigurno da je lakše kad na duži period imamo dva najbolja trenera za mušku i žensku košarku, sa te strane manje brinem. Naše je da, kao i do sada, imaju najbolje moguće uslove za rad. Ali, nisam navikao da se delimo na mušku i žensku, svi smo mi jedna kuća.

Svestan je Danilović da se prilikom rekonstrukcije tima, rezultat ne može odmah očekivati.

- Ženska košarka nam je poslednjih godina donela mnogo radosti i ima ogroman kredit da ništa ne uradi na narednih ne znam ni sam koliko takmičenja. Siguran sam, međutim da će Marina zajedno sa stručnim štabom i načinom na koji radi stvoriti bar četiri, pet fenomenalnih devojaka koje će posle godinu, dve ili tri nastaviti osvajački niz. Selektorka je i tokom prethodnih godina pravila sjajnu bazu iz koje stasavaju odlične igračice koje osvajaju trofeje. To je jedini ispravan put. Ako se u međuvremenu nešto osvoji, biće još bolje, ali ne treba da osećaju nikakvu presiju, jer su sve nas zadužile i učinile srećnim.

Prvi čovek saveza je realan u pogledu ambicija za Evropsko prvenstvo koje se krajem leta igra u Pragu i Berlinu.

- Prvenstvena želja mi je da svi budu zdravi i da dođu svi koji mogu. Ako se taj preduslov ispuni mislim da uspeh neće izostati, trebalo bi da uzmemo medalju. Svaka je veliki uspeh, a druga je stvar što smo mi narod koji stalno želi da smo uvek prvi i osvajamo zlata, da Đoković doživotno bude prvi na ATP listi. Doduše, donekle je to dobro zato što sami sebe motivišemo i ostvarimo dostignuća koja su preko granice realnih očekivanja.

Zaključujući priču Danilović je dodao:

- Posebna želja mi je da svim strukturama naše košarke, posebno KLS, reprezentacija bude prioritet, kao nama u Košarkaškom savezu Srbije. I da termine takmičenja ne prave po kalendaru ABA lige, već u skladu sa interesima državnog tima čije su obaveze i datumi utakmica odavno svima poznati. Posebno zbog činjenice da je država za te iste klubove u poslednje dve godine, a i pre toga, izdvojila veliki novac kako bi mogli normalno da funkcionišu, a neki i da prežive.