(2)(1).jpg)
Fudbalski teren u Novom Selu, tu iza Vrnjačke Banje. Tvrd, dosta uzak i nagnut. U timu Omladinca, sa krutim kopačkama, dobro zadihan trči napred-nazad Banjac Predrag Peđa Grozdanović. Imao je tada samo jednu misao – da nekako pobede čaršijsku ekipu Bana iz Raške. Nije ni pomišljao gde će ga sutra putevi odvesti.
A ti fudbalski putevi vodili su ga kroz centralnu Srbiju, od kruševačkog Napretka, Sloge iz Kraljeva i čačanskog Borca. Na mapi se našla Trepča, takođe i Mokra gora. Iza toga, došle su na red Švedska, Francuska i Grčka. Potom je bio pomoćnik Slobodanu Dogandžiću u Radničkom iz Niša, a već 18 godina traje njegov angažman u Fudbalskom savezu Srbije.
- Rado se sećam boravka i igranja u svim klubovima – vraća film Grozdanović. - Nekako sam uvek više bio vezan za zapadnu Srbiju, sjajno fudbalsko područje ima velike klubove i dalo je dobre igrače. Nigde, inače, nisam imao problema.
Prvi samostalni fudbalski posao bio je u muškim mlađim kategorijama. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo pobeđen je Island - 2:0. Sa devojkama uzrasta do 19 godina prošao je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Lihtenštajnu. To je bio ozbiljan rezultat, koji je najavio i ozbiljnu priču, pa je Banjac, sa nagnutog igrališta u Novom Selu, Peđa Grozdanović postao selektor najjače ženske selekcije Srbije.
Nagnuti tereni u srcu
Predrag Grozdanović uvek se rado seća fudbalskih početaka:
- Ljudski je nadati se, a ja iskreno maštam da ću sa svojim devojkama i saradnicima odleteti u daleku i lepu Australiju. Pa, kad budem zakoračio na mekanu i umivenu travu modernog stadiona setiću se tada onog tvrdog, džombastog i nagnutog terena u mom Novom Selu. Biće mi to, kao i uvek draga uspomena.
Fudbal je to
Predrag Grozdanović rado priča i jednu dogodovštinu:
- Sa terase kafića u Vrnjačkoj Banji čuo sam u prolazu kako kažu:„ Evo, ovaj Peđa. Uvek je igrao oštro, igrao je muški. Sad je prihvatio da trenira žene. Čudi me da je to prihvatio, mora da je u pitanju neka velika lova”.
A, nezaboravni Miljan Miljanić trenerima je davno pričao: „O fudbalu će da vam pričaju konobari, kuvari, pa i sobarice. Šta ćeš, fudbal je to”.
Moguće je da ni u nacionalnom savezu nisu bili sigurni kakav sjajan potez su povukli. Prihvatili su i stručni štab koji je predložio, prvi saradnik je Miroslav Beljin, treneri Igor Stojaković i Sandra Stefanović, kondicioni stručnjak Aleksandar Petrović, trener golmana Branislav Radojičić, analitičar Vladimir Simić i tim-menadžer Bojana Veselinović. Medicinski tim čine doktorka Biljana Marinković i fizioterapeuti Andrej Pešić, Milijana Petrović i Branislav Radenković.
O njima Grozdanović kaže:
- Teško mogu da pronađem lepe reči, koje zaslužuje ovaj stručni štab i ove devojke, posebno one koje igraju u Evropi. Jovana Damnjanović je Bajernu, Milica Mijatović u Romi, Jelena Čanković u švedskom Rozengardu, Dina Blagojević u Bajeru iz Leverkuzena… Sve su profesionalci, sa amaterskom zaradom, a karakteri njihovi veći su od moga Goča, veći od velikog Kopaonika.
Ženska reprezentacija Nemačke jedna od najjačih svetskih sila. U tekućim kvalifikacijama za planetarni šampionat, fudbalerke Srbije su u Nemačkoj izgubile, ali napale su rivala i ozbiljno ga uzdrmale. Tamo su izvukle ozbiljne pouke, da Nemice treba napasti i ovde, u Srbiji. Jurišale su i pobedile - 3:2. Senzacija za fudbalsku Evropu i svet.
- Bio sam ponosan na devojke i veliki uspeh. Nije mala stvar pobediti takvu silu. Izvukli smo pouke iz prvog susreta, priželjkivali smo da Nemicama vratimo milo za drago, ali ćutali smo i marljivo se pripremali za revanš i uspeli. Poraženi smo i u Portugaliji, ali posle smo nanizali šest pobeda u kvalifikacijama i završnicu čekamo na drugom mestu, a to smo i planirali pre starta takmičenja.
Sada se od devojaka očekuje da u Srbiji, početkom septembra, na putu za baraž, potroše poslednju kaloriju i pobede Portugaliju. Svi u Srbiji tome se nadaju. Potom dolazi gostovanje na papiru manje opasnom Izraelu, a onda bi kroz doigravanje mogle da se čekiraju avionske karte do pitome Australije. Preko mnogo gora i voda!
- Portugalke su, u prvom meču, pobedile uz mnogo sreće. Sada je sve u našim rukama, imamo želju, motiv i kvalitet, a ako sve bude kako smo zamislili, dovoljan nam je i bod. Baraž je, ako do njega dođemo, priča za sebe.
Sportska Srbija nekada se iskreno radovala uspesima legendarne atletičarke Vere Nikolić ili rukometašice Cece Kitić. Danas se raduje Ivani Španović, košarkašicama Marine Maljković, odbojkašici Tijani Bošković… Sve su prilike da ćemo u naše duše primiti i fudbalerke Violetu Slović, Jovanu Damnjanović, Nevenu Damjanović, Ninu Matejić, Tijanu Filipović, Jelenu Čanković, Dinu Blagojević...
Na kraju, Grozdanović uzbuđeno kaže:
- Već dugo mi jedno ubeđenje muti razum i tu rečenicu sada ću da izgovorim: žene su bolje od ljudi!
I tako, putevi vode ljude na mnoge strane. Peđu Grozdanovića najpre do šumadijskih varoši, a možda uskoro i do do daleke Australije.
Ali, svi putevi su putevi božji!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
