MAĐIONIČAR: Teo košarku vratio kući

Za razliku od Engleza kojima se fudbal prošle godine „nije vratio kući”, italijanskom pokrajinom Emilijom s punim pravom od srede odjekuje pesma „košarka se vratila kući”.

Strast i ljubav sa kojom se u u Bolonji živi za košarku prave ogromnu razliku u odnosu na šminkerski tim iz Milana i zato je ovaj grad prestonica košarke na Apeninskom poluostrvu.

Virtus je upravo tamo gde ga je ogromna većina košarkaških stručnjaka i zaljubljenika videla na početku sezone. Na pobedničkom postolju, gde ga je i Evroliga želela da bi sebi sačuvala jednu vajld-kartu koju će unosno unovčiti.

Do lovora se Bolonjezi nisu prošetali tokom sezone, ali su u završnici, kad je najpotrebnije bili na nivou slavne istorije, ali i vrednosti tima dodatno povećanom dolaskom dvojice Armejaca.

Sve to ne bi bilo dovoljno da crno-beli nisu kao i u danima najvećih uspeha imali „srpski začin”. Čarolija Miloša Teodosića je omađijala Turke, očarala bolonjsku publiku i što je najvažnije obezbedila trijumf. Na taj način je konačno opravdano ulaganje od nekoliko desetina miliona dolara u poslednjih par godina.

Serđo Skariolo sad uživa na lovorikama, za koje je u velikoj meri zaslužan Aleksandar Đorđević koji je pre tri godine insistirao na Teodosićevom dolasku.

Znajući da je upravo on taj začin koji će tim učiniti šampionskim ubedio je predsednika i finansijera Masima Zanetija da odreši kesu. Koliko je bio u pravu potvrdilo se protiv Burse, ali i tokom sezone kad je sve saigrače, pa i zvezde poput Belinelija, Vimsa i Heketa činio boljim.

Inter je pobedom nad Juventusom prigrabio najveći deo prostora u italijanskim medijima, ono malo što je ostalo kroz prizmu Teodosića posvećeno je Bolonjezima. Gazeta našeg asa naziva fenomenom, bolonjsko izdanje Korijerea naglašava „srpski mađioničar je osvetlio scenu”.

Kad pročitate takve hvalospeve, setite se koliko smo povlašćeni time što su nam potpuno prirodne scene poput one kad Miloš držeći kćerku Petru prima trofej, uz klicanje deset hiljada egzaltiranih Italijana „Emvipi, emvipi”... Imali smo i imamo plejadu vanserijskih igrača, ali davno započetu šampionsku nit naših asova u poslednjih deset godina niko nije održao tako kao Teodosić, dirigent bez koga CSKA ne bi bio nepobediva armija, a Srbija reprezentacija sa svetskim i olimpijskim medaljama.

- Osvajanje Evrokupa i ulazak u Evroligu je oduvek bio naš cilj. Prošle godine nismo uspeli, ali smo zaslužili drugu šansu. Zaista sam ponosan i srećan zbog načina na koji smo izvršili našu misiju, ali i kako smo odigrali ovo finale. Želim da uputim iskrene čestitke Bursi koja je potvrdio da je izuzetan protivnik, protagonista odličnog plejofa. Ali, moj Virtus je bio neverovatan i zaista sam srećan - rekao je Teodosić, čarobnjak koji je Bolonju ponovo učinio košarkaškom prestonicom.

U danima kad se (pre vremena) uveliko priča o Evropskom prvenstvu i prenaglašava želja da plavi dođu do medalje, treba reći da je najvažnije da Teodosić koji se uvek odazivao pozivu u državni tim bude zdrav. Jer, on je igrač koji pravi razliku kad je najvažnije.

Ako ste to zaboravili, pogledajte snimak finala Evrokupa.