Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i jedan od najvećih trenera Starog kontinenta slobodan dan na F4 iskoristio je da ugosti prijatelje u restoranu Privrednik u Beogradu.
Goste je predvodio selektor Srbije Svetislav Pešić, bili su i Dejan Bodiroga i Dino Rađa - dvojac ne bi trebalo posebno predstavljati – kao i Petar Naumovski, možda i najbolji makedonski košarkaš svih vremena.
Oni su činili delegaciju bivše SFRJ, ili Balkana, a društvo su im pravili i Audi Noris, ambasador Barselone, ostale nekadašnje zvezde Ponosa Katalonije, Huan Antonio San Epifanio, Manolo Flores, Huan Karlos Navaro, ali i bivši reprezentativac Španije iz Malage Berni Rodrigez.
Letimičan pogled na goste otkriva da su osim Rađe i Naumovskog svi nekada bili vezani za Barselonu. A gde su ljudi iz Reala, upitali smo Maljkovića, koji je po dve godine sedeo na klupi najljućih rivala iz Španije.
- Nisu mogli da dođu zbog finala – odgovorio je Maljković.
Muzike nije bilo, ali ostalo se do sitnih sati. Na kraju nije bilo taksija, uzalud su bili pozivi, pa su se domaćini pobrinuli da razvezu goste.
- Atmosfera je bila izvanredna, košarka zbližava ljude bilo gde i bilo kada. Za čitav život. Isto bi bilo i da smo se našli u Gaudijevom gradu.
Maljković je još dobro raspoložen kroz smeh dodao:
- Tim mojih gostiju vođen od Pešića i mene bi sa dva meseca treninga osvojio Fajnal for. Neki veteranski turnir sasvim sigurno.
Šta je još bilo zanimljivo?
- Igrači su ogovarali Pešića i mene, kako smo bili strogi i koliki je obim rada bio. Te košarke više nema, smanjen je broj treninga na uštrb većeg broja utakmica. To ne valja...
Ko je bio „gori“, Pešić ili Vi?
- Kod nas iz stare škole nema razlike – završio je Maljković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
