MEĐU JAVOM I MEĐ SNOM – Lazar Kukić ekskluzivno za Žurnal: Još mi izgleda neverovatno šta smo napravili

Ispred stadiona Benfike stoji orao raširenih krila s natpisom „E pluribus unum”- Među mnogima jedan.

Upravo taj jedan među ostalim momcima iz Benfike, Lazar Kukić, uz još jednog Orla, bombardera Petra Đorđića, bio je vođa ovog tima na putu do osvajanja, prvog trofeja, njegovog i ovog portugalskog kluba u Lige Evrope. Pobeda nad Magdeburgom u finalu, posle produžetaka (40:39) je ostvarenje sna.

A, kako se u Lisabonu prethodna tri dana živi između jave i sna?

- Na trenutke, još mi izgleda neverovatno šta smo napravili, koga smo pobedili, kakav je to uspeh. Neverovatan osećaj. Do sad nisam imao prilike da to doživim. Ovo mi je prvi trofej u karijeri i to još koji. Nije mala stvar Liga Evrope… takmičenje koje je iz godine u godinu sve jače i pri tom pobeda u finalu protiv Magdeburga… – prenosi utiske Lazar Kukić.

Za vas je ovo luda sezona, prvi evropski klupski trofej, Vama je takođe prvenac, prvi ste tim još od 2014. van Nemačke kome je pošlo za rukom da osvoji drugo po kvalitetu evropsko takmičenje i to protiv v verovatno budućeg šampiona Bundeslige, osvajača Super globa…?

- Nije moglo bolje, kruna odlične sezone. Šta reći o takvoj ekipi koja je u pripremi za sezonu na na Super globu razbila Barselonu, pokazala da će biti ozbiljan tim u borbi za sve trofeje. Na našu sreću, izmakla im je Liga Evrope.

A, krenuli ste od kvalifikacija, ipak na putu do trijumfa ključne utakmice bile su sa nemačkim timovima?

- Tako se namestilo. Glavna utakmica za ulazak u grupnu fazu bila je protiv Rajn Nekar Levena. Niko nije očekivao da prođemo. To bio prvi ozbiljan korak, posle smo imali verovatno najtežu grupu, zatim preko Tuluza, pa Gorenja smo stigli do fajnal – fora, ostalo je istorija...

Petar i Vi ste blistali cele sezone, levi bek je podelio prvo mesto na listi strelaca, a vi ste igrački sazreli, zajedno - fantastičan tandem za reprezentaciju?

- Nije moglo bolje, ostaje jedino žal za domaćom ligom. U prvom delu smo imali kiks protiv Setubala jer u trci Sportinga, Porta i Benfike, ako se izgubi jedna utakmica, a da nije u duelu sa nekim iz te trojke onda ste već u problemu. Ali, bila je zanimljiva liga, dobili smo Porto kod kuće, igrali nerešeno sa Sportingom. Da smo pobedili ostali bismo u trci....

Kako se doživelo osvajanje Lige Evrope?

- Još traje ogromna euforija, oseća se energija sa fajnal-fora. Ljudi su oduševljeni. Bila je fenomenalna atmosfera. Bez publike možda ne bismo ni mogli da izvučemo onakvu utakmicu. Malo nas je Bog pogledao, imali smo sreću da postignemo gol za produžetke. Gledao se VAR, iščekivalo da li će gol biti priznat.

Nije bilo lako održati koncentraciju u takvoj utakmici do kraja, pogotovo što je za vas to bio meč u kom je ulog evropski trofej?

- Nismo imali ni mnogo vremena da se pripremimo za utakmicu. Očekivao sam teži duel protiv Visle u polufinalu, čak teži nego da smo igrali s Magdeburgom. Jer, u toj bici španskih trenera, taktičkog nadmudrivanja, igračkog, uvek bude teže. Nemačke ekipe, opet imaju ogroman individualni kvalitet, fizički su dominantnije, dosta trče, mnogo je duela jedan na jedan i teško je u tom ritmu igrati 60 minuta. Na dan finalne utakmice smo imali video analizu, trening peške odradili. Ćema je rekao, da se finala igraju da bi se u njima pobeđivalo, srcem i glavom, bez straha i to je tako.

U drugom produžetku ste presekli ključnu loptu?

- Tad sam pomislio da je gotovo, samo da damo još jedan gol i osvojićemo trofej. Bila je važna lopta. Imao sam osećaj da će se baš tako dogoditi, a za to  mogu da zahvalim fenomenalnom borcu i čoveku, Kalmanu. Još u karijeri nisam video, takovog profesionalca, nekog ko se toliko daje u 40. Tokom utakmice mi je govorio da, pošto sam krajnji u odbrani, obratim pažnju, da rival voli da odigra cepelin s krila na krilo. Imali smo igrača manje, levo krilo je skočilo, Muš je mogao sam da šutne, imao je poziciju. Sve je bilo pripremljeno i ta lopta je odlučivala pobednika. Bio sam koncentrisan, video sam krajičkom oka da igrač iz mog ugla ide na skok i reagovao sam brzo, izvukao loptu...

Taj potez je samo jedan u nizu dokaza koliko ste igrački sazreli, da je put od Partizana gde ste bili na ivici da budete pozajmljeni, preko španskog Logronja, do Benfike, bio baš onaj pravi kojim jedan igrač mora proći?

- Takva je bila situacija. Već duži niz godina je finansijska nestabilnost u srpskim klubovima, pogotovo u Partizanu i Zvezdi. Nisam hteo da idem zarad novca, veliki sam Partizanovac, tu sam hteo da se dokažem i da odatle idem dalje. Te zime se otvorila prilika. Došao sam prvo na probu u Logronjo iako je ugovor bio spreman na tri godine, ali su prvo hteli da se uvere da li sam taj kalibar. Prvo su potpisali na šest meseci. Bio je to period adaptacije, učenje novog rukometa, pogleda na sve. Bilo je teško, potrebno je dosta strpljenja, rada, truda. Napravio sam dobar izbor, nisam nigde žurio, niti sam mislio da sam već igrač za Ligu šampiona što mnogi prave grešku u tim godinama. Imao sam sreću da idem baš tim putem, „naučio sam” rukomet, pogotovo u taktičkom smislu, radio sa super trenerima. Posle se otvorilo, da je trebalo da idem u Elverum, igram Ligu šampiona, što mi je uvek bila želja, ali sam osećao da još nisam dovoljno spreman, da to može da bude mač sa dve oštrice i odlučio sam, kad je stigao poziv od Ćeme, da se to ne odbija. On je iz te škole Valjadolida, znamo kakav je bio igrač, motor ekipe to je bio dobar izbor.

I pretvorio Vas je u pravog Benfikinog orla ?

- Zna kako treba sa igračima, imao je veliku karijeru, dosta toga prošao, ima smirenost, dobar je psiholog, o rukometnom znanju da ne govorim. Tako da je Benfika bila pravi pogodak iako je prva sezona bila dosta teška jer smo igrali samo domaću ligu. Ali, zbog ovog trenutka vredelo je sve – zaključuje Kukić.