Nedelja popodne. U kući Katanića pakovanje. Za Grčku. Ali ne na letovanje. Već...
Sestre Aleksandra i Ivana danas kreću put Atine, gde će sa reprezentacijom Srbije učestvovati na pripremnom turniru.
Čija je torba teža, pitamo. U glas kažu...
- Ionako su to samo stvari sa znakom Srbije. Sve je isto.
Obe su beskrajno dobro raspoložene. Nasmejane. I ponosne. To najviše. Jer, zaista imaju na šta da budu ponosne. Zajedno su na pripremama seniorske reprezentacije Srbije. Nije mala stvar. Ali – nije prvi put. Na to nas je podsetila, mlađa sestra - Ivana.
- Bile smo pre dve godine na Zlatiboru, kada su bile one mini pripreme u letu kada je bila pandemija Korone.
Energija starijih
Na početku priprema imale su podršku starijih reprezentativki. U Grčku će od onih „trofejnih“ ići samo Dragana Stanković.
Međutim, o savetima i svemu što su proteklih dana dobile od devojaka koje su ispisale istoriju srpske košarke, sestre Katanić imaju samo reči hvale.
- Stvarno mi se sviđa što se trude da tu energiju prenesu na sve nas. Što se trude da nas nauče kako se radi, kako se sluša, gleda... Prvu utakmicu su igrale sa nama, drugu smo bile samo mi, ali je na terenu bilo kao da su one i dalje tu – pričala nam je Aleksandra.
Ivana je posebno istakla koliko joj je nedostajao taj stil igre koji gaji naš tim. Taj čuveni presing i dobra energija.
- Takav stil smo igrale još dok smo bile u Palanci. Stvarno mi je nedostajao ove sezone, jer u klubu nismo tako igrali. Sada mi baš prija.
Aleksandra je dodala...
- Ali sada smo čak i utakmice zajedno odigrale.
I ne samo to...
- Čak smo bile i zajedno na terenu – otkrila je Ivana.
Starijoj sestri kao da se oteo uzdah dok je govorila...
- Kao stara dobra vremena!
Ta „stara dobra vremena“ su sezone kada su zajedno igrale u Crvenoj zvezdi. Zajedno su osvajale i trofeje. Ali već tri godine ne igraju u istom klubu. Prvo je iz Zvezde otišla Aleksandra – u Španiju, a prošlog leta Mali Kalemegdan je napustila i Ivana. Istina, negde u isto vreme Aleksandra se vratila među crveno-bele, odvela ih do još jedne duple-krune.
Tek – posle tri godine sestre Katanić u istom timu spojila je Marina Maljković, selektorka Srbije.
- Jako smo zahvalne selektorki na ukazanoj prilici – želela je da naglasi Ivana.
Godine razdvojenosti, pa ni različiti stilovi koje su igrale u klubovima, nisu učinili da se na terenu manje razumeju.
- Mi se razumemo, ali mislim da je važnije da se razumemo i sa ostalim devojkama – dodala je Aleksandra.
Kažu da i to ide sve bolje. U tom delu Aleksandri dosta pomaže Ivana. Iako dve godina mlađa, Ivana ima više iskustva u seniorskom timu Srbije. U novembarskom prozoru, a posebno na kvalifikacionom turniru za odlazak na Svetsko prvenstvo, februara u Beogradu, zajedno sa grupom mlađih devojaka dobila je ozbiljnu šansu. Nametnula se. Aleksandru smo među seniorkama videli još 2012, na memorijalnom turniru „Gordana Bogojević”. I posle toga – više ne.
- Bila sam jedne godine, kad smo išli u Kinu, ali ništa nisam zvanično odigrala za reprezentaciju – pojasnila je Aleksandra.
Pa uz osmeh dodala...
- Sad Ivana nek bude malo „starija“ sestra.
- Malo da zamenimo uloge – dodala je mlađa Katanićeva.
Na Ivani je veći pritisak
Prema planu priprema, po završetku turnira u Grčkoj, naša reprezentacija ide na Zlatibor, gde će provesti dve sedmice. One „prave“ pripreme za Svetsko prvenstvo počeće u avgustu.
Koliko bi njima značilo da opet budu tu zajedno, Aleksandru i Ivanu nije potrebno ni pitati. I one će uraditi što je do njih da tako i bude.
- Na Ivani je tu već pritisak – kaže nasmejana Aleksandra.
Ivana dodaje...
- Nije na meni pritisak. Na svima nama je. I sve ćemo uraditi što je do nas da bismo ostale tu. Sigurna sam da će ona koja bude najviše i zaslužila doći na pripreme, pa i ići na Svetsko prvenstvo.
Kaže i da joj ta uloga prija, a Aleksandra potvrdila i da je dobra u toj ulozi.
- Sve mi je objasnila. Do detalja me uputila šta da očekujem, da budem spremna. Uputila me i u akcije... Sve što mi je bilo potrebno, rekla mi je.
A kako je sve izgledalo na početku? Kada je stigao poziv selektorke Marine Maljković.
- Bilo smo mnogo srećne – gotovo u isti glas su rekle.
Aleksandra posebno. Jer...
- Naravno, svaki put kada bi Ivana dobila poziv, svi mi smo se jako radovali. Ali dobar je osećaj i kada svojoj sreći možeš da se raduješ. Za sada je sve lepo išlo. Zadovoljne smo samom činjenicom što imamo šansu da budemo u reprezentaciji, da radimo sa selektorkom Marinom i celim stručnim štabom. Meni je sve to novo. I trudim se da ostanem fokusirana. Stvarno mi je stalo da sve bude kako treba. Posebno jer mi je tu i sestra. Moja najveća podrška. I kada nisam na terenu, radujem se njenim koševima.
I dok je Aleksandri sve novo, Ivana je tu već „domaća“. Ali i njoj se ove pripreme razlikuju od nekih prethodnih.
- Drugačije je – kaže.
Jer...
- Sve mi smo ovde već duže vreme. Osim par izuzetaka – dodala je Ivana.
Aleksandra se ubacila...
- Pogledala me je – dodala je uz osmeh.
Ivana je dosta ozbiljnije nastavila.
- Sve mi sada manje-više sve znamo. Nema više onoga hajde da učimo. Sada je hajde da primenjujemo svoje znanje. Zato je drugačije. Svima nama je zadovoljstvo što smo tu. Ali, ovo je tek početak priprema. Tek treba sve zajedno da se uigramo.
Baš zbog toga što su već duže tu, što su konkretnu šansu već i dobile, činjenica je i da će dobiti i neku drugačija odgovornost. Veću. Ivana nema problem sa tim.
- Tačno je i da je naša odgovornost sada veća. Ali, bile smo tu celo prošlo leto, pa u novembru, sad u februaru. Mislim da smo tu odgovornost zaslužlile. Prija nam.
Reprezentacija danas putuje u Grčku, gde igrati mečeve protiv Poljske (utorak 17 časova), Grčke (sreda, 20,30) i Hrvatske (četvrtak (17). Šta očekuju od te akcije, pitali smo sestre Katnić. U glas – a nisu se dogovarale – kažu
- Pobede! Da nastavimo sa pobedama.
Kako je Aleksandra prestala da plače
Ovog leta u porodici Katanić bilo je mnogo slavlja. Obe kćeri su šampionke – Aleksandra Srbije, Ivana Belgije.
- I to duple – podsetile su da su sa klubovima osvojile i nacionalne kupove.
Ivana je kratko sumirala sezonu. Njenu prvu u inostranstvu.
- Pošto se po kraju se sve gleda, a moja sezona se lepo završila, reći ću da je sve bilo super. Neću tamo ostajati sledeće sezone, ali sam uživala. Imala sam sreću pa smo imali ova dva reprezentativna okupljanja i često sam dolazila kući. Nisam ni osetila.
Aleksandra nam je otkrila da je svaki put kada bi Ivana odlazila u Belgiju plakala. Sve do jednom.
- Jednom kada je došla saigračice su je sačekale sa transparentom na kome su na srpskom napisale „Dobrošla kući“. Tra su na intrenetu kako se kaže i piše. Ne bi to svako uradio. I tada sam rekla da više neću plakati. Jer sam bila sigurna da joj je tamo bilo dobro – dodala je starija Katanićeva kći.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
