Sonja uvela muški Radnički sa svih 28 pobeda u viši rang

Na prstima jedne ruke mogu da se nabroje imena dama na klupama ženskih klubova, dok je to kod muških ekipa, po nepisanom pravilu, namenjena jačem polu.

U Srbiji ima i jedan izuzetak. Šef stručnog štaba FSU Radnički 1946 (Lubnica), rudarskog sela kod Zaječara, prvaka Okružne lige Zaječar i novog-starog člana zone Istok je mlada Sonja Marković (29). Master psiholog iz Boljevca i trener sa B licencom, dobrim radom na treninzima i mudrom taktikom na utakmicama, sa svih 28 pobeda dovela je „rudare” do trona.

Sonja Marković rođena je u Boljevcu, otac Mića bio je dugogodišnji kapiten BSK-a (Bogovina), iz srpskoligaških dana, a na Filozofskom fakultetu u Nišu diplomirala 2017. Dve godine kasnije stekla je i zvanje master psiholog.

- Fudbal mi je velika ljubav. Za vreme studiranja u Nišu igrala sam za Bubamaru, Mašinac i Radnički (N), potom za Una Fortunu iz Kragujevca i Kolibre iz Kuršumlije, a sada sam član Jedinstva iz Pirota. Bila sam pionirska, kadetska i omladinska reprezentativka, ali nisam upisala nijednu utakmicu za seniorski pogon - kaže Sonja Marković.

Dok je igrala u Radničkog (Niš), radila je kao trener u mlađim selekcijama.

- Trenirala sam devojčice od 12 do 15 godina, a u međuvremenu stekla sam zvanje master psihologa, položila sam i za B licencu, a prve korake kao pravi trener napravila sam u mlađim kategorijama OFK 019 iz Zaječara. Bila sam pomoćni trener u BSK -u, gde sada treniram mlađe selekcije, a zajedno treniraju devojčice i dečaci.

Minulog proleća bila je uspešna na klupi Radničkog iz Lubnice.

- Zimus sam preuzela ekipu i iza nas je sezona za pamćenje. Upisali smo maksimalnih 30 pobeda, ali posle odustajanja Velike Jasikove, koju smo savladali oba puta, te pobede su nam obrisane. Uz gol-razliku 93:11 i 84 boda nadmoćno smo osvojili prvo mesto, ispred Rtnja iz Boljevca (69). Fudbaleri, stručni štab i čelnici kluba sa Sašom Veljkovićem, zaslužuju pohvale za izvanredan uspeh. Posle dobrih priprema i uz pojačanja, uverena sam da ćemo i u zoni imati zapaženu ulogu.

Kada se nešto hoće, želi i voli onda ništa nije teško.

- Pre podne sam na poslu u školi, a posle na terenu. Stignem da odradim trening sa „klincima” u Bogovini, pa skoknem do Lubnice i odradim trening sa fudbalerima Radničkog. Pojedinci rade u rudniku. pa žure da na vreme stignu na trening ili utakmicu. Planiram da se edukujem za "A" licencu, a potom i više od toga. Volela bih da sednem na klupu našeg elitnog kluba, u muškoj ili ženskoj konkurenciji – kaže Sonja Marković.

Veliku podršku ima u članovima porodice.