Baraj se predstavio navijačima Vojvodine: O Rastavcu, Senegalu, karijeri, fantomci...

Novi fudbaler Vojvodine Iv Baraj u utorak se pridružio svojim novim saigračima na pripremama u Sloveniji i praktično svega dva sata nakon što je doputovao, već je po prvi put istrčao na teren u opremi „stare dame“.

U početku je radio odvojeno od ekipe i uz nadzor Vošinih kondicionih trenera, ali već danas je trenirao zajedno sa ostalim saigračima, te je izvesno da će uskoro ravnopravno konkurisati za sastav crveno-belih.

Prema njegovim rečima, za sada se sve odvija u najboljem redu, a on jedva čeka da dobije priliku da zaigra.

– Pripreme za mene za sada protiču dobro. Stručni štab sa mnom radi polako, jer mi kondicija trenutno nije na maksimumu. Nakon završetka prošle sezone, bio sam dve-tri nedelje u Senegalu, gde nisam trenirao, tako da mi treba malo vremena da se vratim u top formu. U ovom trenutku, ne mogu da kažem kada će to biti, ali znam da će mi sigurno biti potrebne dve-tri utakmice da uhvatim ritam. Želeo bih da to bude što pre i nadam se da ću dobiti priliku da barem malo odigram već protiv Kopera, ali videćemo kakve će biti zamisli trenera – kaže Baraj za sajt kluba.

On za sada ima samo reči hvale za Milana Rastavca i svoje nove saigrače.

– Čini mi se da nam je trener veoma dobar i vidim da je smiren, što mi se sviđa, jer onda znam da je neko ko je siguran u sebe i da zna šta radi. Takođe mi se sviđaju i ideje u igri koje uvežbavamo na treninzima, a svi iz stručnog štaba su vrlo ljubazni prema meni i trude se da mi pomognu. I igrači su me takođe odlično prihvatili, iako imamo malo problem u komunikaciji, jer ja ne govorim dobro engleski, samo italijanski i francuski. Na sreću, Đorđević i Veljko Simić pričaju italijanski, tako da mi to pomaže. Radiću na tome da usavršim svoj engleski i verujem da za dva-tri meseca neće biti nikakvih problema – ističe Baraj.

Novi fudbaler Vojvodine dolazi iz Senegala i veoma je vezan za svoju domovinu.

– Pošto sam iz Senegala, za mene je Senegal najbolja zemlja na svetu. No, i pored toga, mislim da je to vrlo posebna zemlja. Ljudi su generalno vrlo srdačni i nasmejani, iako možda ne žive tako dobro kao u nekim evropskim državama. Jednostavno, kad god sam tamo, ja nikako ne mogu biti tužan.

On je vrlo rano napustio svoju zemlju i to kada je prešao u mlađe kategorije Olimpika iz Marseja, mada mu taj period uopšte nije bio lak.

– Fudbal sam počeo da igram na ulici, kao i svi u Senegalu. Tek kasnije se u mom mestu otvorila škola fudbala, gde sam se upisao i iz koje sam kasnije, kada sam imao 15 godina, otišao u Marsej. Iskreno, kada sam otišao tamo, bilo mi je vrlo teško i bio sam tužan, jer su mi nedostajali roditelji, porodica, prijatelji… U Marseju sam bio godinu dana i u mlađim kategorijama smo čak i osvojili titulu, ali sam opet bio tužan, jer za to vreme moja porodica bukvalno nijednom nije bila u prilici da me poseti, a to je bilo sve što sam tada želeo. Kasnije sam iz Marseja prešao u Udineze i tu mi je bilo lakše, jer tada su već mogli da mi dolaze u posetu. Tu sam ostao u naredne tri godine – naglašava Baraj.

U Italiji se dugo zadržao, pošto je, nakon Udinezea, igrao za Lumezane, Kjevo, Juve Stabiju, Tores, a potom je 2015. godine prešao u Parmu, čiji igrač je ostao sve do 2020.

– Period proveden u Parmi je zaista bio najbolji u mojoj dosadašnjoj karijeri. Za prve četiri godine, od Serije D smo došli do Serije A, a za to vreme sam odigrao preko 90 utakmica i postigao 30 golova. Bilo mi je zaista lepo i sve je išlo odlično, a navijači su me obožavali. Međutim, nakon te prve sezone u Seriji A, želeo sam da se vratim u Francusku i imao sam vrlo dobre ponude, ali klub nije želeo da me pusti, zbog čega nisam bio zadovoljan. Zato su me bili poslali na pozajmice, prvo u Padovu, a potom i u Žil Visente, sa kojim sam kasnije i potpisao ugovor.

Kada je u srpskoj javnosti objavljeno da će postati novi fudbaler Vojvodine, u mnogim medijima je osvanula njegova fotografija u dresu Parme, ali sa fantomkom na glavi.

– Jedne večeri smo išli na večeru sa navijačima, na njihov poziv, i tom prilikom su mi navijači poklonili fantomku. U znak moje zahvalnosti prema njima, obukao sam tu fantomku na prvoj narednoj utakmici na kojoj sam postigao gol, što oni uopšte nisu očekivali, ali ih je taj potez oduševio.

Iako još uvek nije ni debitovao za „staru damu“, njegovom dolasku su se vrlo obradovali i navijači Vojvodine, koji sa nestrpljenjem iščekuju da ga vide na terenu.

– Ja sam igrač koji uvek daje maksimum, a ekipi pomažem svojim driblinzima, brzinom, asistencijama, golovima… Želim da pomognem ekipi da pobeđuje i igra dobro, odnosno da Vojvodina ostvaruje svoje ciljeve. Mislim da ne treba unapred da se zadovoljavamo drugim ili trećim mestom, već da treba da idemo na prvo, pa neka bude kako bude. U svakom slučaju, navijači mogu da očekuju da ću uvek davati sve od sebe – poručio je Baraj.