Kad sam video Kićanovićevu asistenciju, ugasio sam TV (VIDEO)

Sergeja Bazareviča smo od 2016. do 2021. gledali na klupi Rusije, kao selektora Baćuški. Međutim, legenda ruske košarke, čovek koji je sa reprezentacijama bio dva puta vicešampion sveta i jednom Evrope, član idealnih petorki na takmičenjima i neko ko je dospeo do NBA lige kada to uopšte nije bilo lako ako se dolazi iz Moskve, ima mnogo zanimljivijih priča od onih koje se odnose na trenerske dane.

Bivši igrač CSKA, Dinama, Tofaša, Atlante, Kaseresa, Turk telekoma, Goricije, PAOK-a, Trsta, gostovao je na popularnom ruskom podkastu „Imam loptu“ gde je govorio o brojnim temama. Nama najzanimljivija je ona, verovali ili ne, kada je pričao o idolima iz detinjstva.

- Nisam baš imao nekog posebnog heroja dok sam odstastao, mada je možda ipak to bio Kićanović – setio se Bazarevič legende tada jugoslovenske košarke i podigao obrve sagovornicima. – U to vreme nije bilo mnogo košarke na televiziji, mogao si da gledaš samo velika takmičenja. Sećam se da sam gledao jednu njegovu utakmicu i on je podelio takvu asistenciju, da sam ja odmah isključio televizor. Morao sam da obradim ono što sam video, da analiziram kako je on podelio tu asistenciju. Kićanović je za mene bio neverovatni „kul“.

Ako ste mislili da je to jedina priča Bazareviča o Draganu Kićanoviću...

- Prvi put kada sam putovao preko granice Sovjetskog Saveza, bilo je to kada smo išli u Jugoslaviju. Bio sam izuzetno mlad igrač CSKA. Igrali smo u nekoj maloj dvorani, ako se dobro sećam bilo je to u Novom Sadu. Zagrevajući se zakucao sam nekoliko puta baš atraktivno. A imao sam i brkove – nasmejao Bazarevič sve u studiju.

Međutim, tokom utakmice, po sećanju sada 57-godišnje legende, proveo je više vremena na klupi:

- Odjednom su navijači počeli da skandiraju: „Kića, Kića!“ i sve to upereno ka meni. Želeli su da me vide na terenu. Na kraju sam i odigrao nekoliko minuta na toj utakmici, ne sećam se rezultata. Otišli smo u lokalni restoran na večeru, gde su mi ljudi opet vikali: „Kića, Kića!“ Pomislio sam: „Vau, igrao sam samo pet minuta, a oni me već porede sa Kićom!“ To je bilo stvarno mnogo lepo. Čak i neverovatno.