.jpg)
Sudbina evropskog fudbala zavisi od 15 ljudi. Svi su članovi Evropskog suda pravde u Luksemburgu. Od njih zavisi da li će opstati sadašnji poredak, takozvani evropski model sporta, ili će fudbal Starog kontinenta biti „amerikanizovan“ poput košarke u kojoj su krovnoj organizaciji klubovi potkopali temelj i preoteli moć.
Evropski sud pravde obično broji između trojice i petorice sudija. Povećanje na 15 sudija ukazuje da je reč o procesu od istorijskog značaja, kaže dr Katarina Pijetlović, docent sportskog prava na Mančester metropoliten univerzitetu, autor knjige „Sportsko pravo Evropske unije i alternativne lige u fudbalu“ koja je osnova za razumevanje sudskog procesa između UEFA i Kompanije Super lige, u kojoj su ostali Barselona, Real i Juventus, koji je počeo pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu.
- Broj od 15 sudija pokazuje da je u toku istorijski proces i da sledi presuda koja može da promeni stanje stvari i utiče na evropsku fudbalsku strukturu - kaže dr Pijetlović: - Mali broj sudija se okuplja za procese koji neće imati velike posledice. Presuda u procesu između UEFA i Super lige neće promeniti samo fudbal, već će imati dalekosežne posledice. Uticaće i na druge sportove i na druge industrije u kojima postoji privatni regulator koji učestvuju na trežištu koji reguliše.
Kako je moguće da rešenost klubova koji su formirali Super ligu da se suprostave odluci UEFA da je zabrani može da ima tako dalekosežne posledice?
- Problem u pravnom smislu je da li UEFA zloupotrebljava svoju poziciju da bi zaštitila ulogu monopoliste. Po zakonu, mora da postoji konkurencija, pravo na izbor... U evropskom fudbalu praktično nema mogućnosti izbora. Jedina takmičenja su ona kojima rukovodi UEFA. Pitanje je da li UEFA može da bude jedini regulator fudbala u Evropi. Super liga je navela da UEFA zaustavlja inovacije, investicije u tržište, slobodu izbora... Sa pravne strane položaj organizacije koja postoji duže od 68 godina je snažno uzdrman.
Kakvi su argumenti UEFA da spreči formiranje Super lige?
- Takođe zakonski. Super liga, onako kako je predstavljena, je kartel, a to je po ervopskim zakonima veoma loša pozicija. Super liga je zatvoreno takmičenje malog broja klubova. Njih 12 o svemu odlučuju. Takva forma je u suprotnosti sa zakonom. Veliko je pitanje i javnog interesa. Šta je sa doping kontrolom, kontrolom klađenja i proveravanjem regularnosti utakmica? Pod znakom pitanja je i solidarnost, raspodela novca, briga za manje klubove... Karteli sve to ne poznaju u svom radu, a Super liga je tako predstavljena.
Šta je to što Super liga može da iskoristi kao najjači adut protiv UEFA?
- U Statutu UEFA postoji član koji određuje da je za formiranje nekog takmičenja u Evropi potrebna licenca koju odobrava UEFA. Greška UEFA je što je na tome stala. UEFA nije odredila na osnovu čega može da se dobije licenca. Po zakonu mora da se navedu kriterijumi za dobijanje licence, transparentnost, nediskriminacioni uslovi za dobijanje licence... Sve to nije bilo navedeno. Proizilazilo je da samo treba pitati UEFA i čekati odgovor „da“ ili „ne“. Taj odgovor se nije bazirao ni na čemu objektivnom, ni na kakvim regulativama, pa UEFA nije mogla da kaže „ne“.Super liga nije htela da čuje „ne“, jer smatra da UEFA nije imala pravo da spreči njeno pokretanje zbog nedostatka bilo kakvih uslova i odredbi u procesu licenciranja.
Koliko je rezolucija Evropske komisije o zaštiti evropskog modela sporta povoljna za UEFA?
- Rezolucija Evropske komisije ne obavezuje Evropski sud da donese određenu presudu. Sud gleda samo ono što piše u zakonu, međutim, Evropska unija ima mnogo dokumenata koji nisu pravnosnažni, ali imaju velikog uticaja na sve što se radi, pa i u sportu. Postoje i određene poluge za sprovođenje takvih odluka. Evropski model sporta se zasniva na rezultatima, sistemu napredovanja u više lige i ispadanja u niže rangove takmičenja. Održavanje evropskog modela sporta je kuluturološko pitanje, ali ne sme da se koristi za blokiranje tržišta. Sud će sve to uzeti u obzir. U krajnjem ishodu će napraviti određeni balans između tržišnih i fudbalskih kulturoloških vrednosti. Zato će presuda biti od istorijskog značaja. Napraviće novi odnos između sporta i ekonomije i tako će imati dalekosežni uticaj.
Šta predviđate kao konačnu posledicu presude?
- Presuda će odrediti ko će vladati evropskim fudbalom. Evropi je potrebno telo koje će da kontroliše i reguliše fudbalsko tržište. Ne vidim koje drugo telo može da zameni UEFA. Moguće je da će se dogoditi promena na tržištu. Na primer, pitanje je ko su vlasnici televizijskih prava. UEFA, kao organizator takmičenja, ili klubovi sa čijih se stadiona utakmice prenose? Mislim da će se fudbalska organizacija pomeriti sa sadašnje tačke, ali ne na način kome se nada Super liga. Postojaće model za formiranje novih liga van UEFA i za to će postojati jasni zakonski okviri, a to znači da će ta liga morati da bude otvorena, i integrisana u evropsku piramidu takmičenja. Moguće je da ćemo dobiti nešto poput Super lige, međutim, neko će morati da je kontroliše, a UEFA će verovarno zadržati tu regulatornu ulogu - zaključila je dr Katarina Pijetlović.
LIGA BELIH FUDBALERA
Buka koju je podigla Super liga utišana je sveopštom i žestokom reakcijom u Evropi. Na površini je suprostavljena tradicionalna postavka fudbala i namera malog broja klubova da se iz čisto finansijskih razloga ta postavka promeni.
Dr Pijetlović jasno objašnjava da ima mnogo značajnijih pitanja ispod površine.
- UEFA je iskoristila svoju poziciju, uticaj i poluge moći da zaustavi Super ligu. Super liga je uzdrmala pravnu poziciju UEFA. Ostalo je, ipak, najvažnije pitanje kontrole. Šta bi, na primer, bilo kad bi neko hteo da formira ligu u kojoj bi igrali samo beli fudbaleri? Možemo da pretpostavimo kakav bi bio odjek u javnosti, ali isključivo pravno gledano šta bi i ko bi mogao da dozvoli ili spreči formiranje takvog takmičenja. Izlazak iz fudbala u sferu prava otvara mnoga zakonski rešena ili nerešena pitanja.
NARUŠENA RAVNOTEŽA MOĆI
Proces u Evropskom sudu je konačan obračun sukoba koji je počeo 1998. godine.
- Od dana kad je Silvio Berluskoni najavio da će klubovi formirati svoju ligu UEFA je neprestano pod pritiskom. Svaki put kad bi UEFA našla način da smanji pritisak, klubovi su nalazili način da ga pojačavaju. Došlo se do pozicije u kojoj UEFA kontroliše 49 odsto fudbala, a klubovi 51 odsto. Osnivanje Evropske asocijacije klubova je povećalo pritisak na UEFA, ali je vremenom došlo u pitanje pravno opravdanje te organizacije. Od preko 1.000 profesionalnih klubova u Evropi u članstvu ima samo oko 250 klubova, ali više od polovine nema pravo glasa. Narušena je ravnoteža moći. O svemu odlučuje mali broj klubova koji formira rukovodeće telo te asocijacije. Onda to telo daje članove za Izvršni komitet UEFA i tako utiče na odluke. Niko ne kontroliše rad ove asocijacije, ali svi evropski klubovi osim 20-30 najbogatijih nemaju nikoga da zastupa njihove interese u evropskom fudbalskom ekosistemu.
SAVEZ EVROPSKIH KLUBOVA
Fudbalska Evropa uskoro će dobiti još jednu organizaciju, otkriva dr Pijetlović.
- Formiramo Savez eropskih klubova. Okupljanje srednje i male klubove u organizaciji koja će se boriti za njihova prava. Imamo podršku više fudbalskih organizacija. Nadam se da će biti zainteresovanih klubova i u Srbiji, već smo vodili nekoliko razgovora.
UTICAJ I NA KOŠARKU
Sukob između UEFA i Super lige je borba da se fudbalu ne dogodi ono što je zadesilo košarku i na kraju dovelo do spora između FIFA i Evrolige. Dr Pijetlović je do detalja upućena i u košarkaški spor.
- Fudbalske organizacije su postupile bolje od košarkaških. Izabrale su sudski postupak. FIBA i Evroliga odluku traže od Evropske komisije. Evropska komisija može da odlaže odluku godinama i proces je mnogo ispolitizovan. Drugo, njena odluka nije obavezujuća. Reč suda će definisati i odnose u košarkaškoj organizaciji. Na kraju, presuda će uticati i na sve ostale sportove i pokazati im u kojim okvirima prava i tržišta mogu da se kreću.
DOKTORAT O ALTERNATIVNIM LIGAMA
Katarina Pijetlović je rođena u Doboju. Posle završene srednje škole obrazovanje je nastavila u Estoniji, na Univerzitetu u Talinu.
Na Helsinškom univerzitetu je dvaput doktorirala, oba puta na temu alternativnih liga i primene pravne kontrole.
Jednu godinu je živela u Njujorku. Poslednjih šest godina je docent sportskog prava na Mančesterskom metropoliten univerzitetu.
Objavila je 2015. godine knjigu „Sportsko pravo Evropske unije i alternativne lige u fudbalu“.
Kao jedan od najcenjenijih sportskih stručnjaka u oblasti sportskog prava davala je pravne savete profesionalnim teniserima i fudbalskim klubovima.
Pomagala je Novaku Đokoviću prilikom formiranja Udruženja profesionalnih teniskih igrača.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
