POJAČANA VERZIJA PAPAPETRUA: Partizan dovodi kapitena Panatinaikosa

Zamislite jednog srednjoškolca koji trenira košarku. Zamislite, sada, trenutak gde on odlučuje da bi trebalo da se preseli u Ameriku, da tamo završi školu i potom započne studije.

Ništa neuobičajeno, zar ne? Ni prvi ni poslednji. Ništa vredno pomena. Ništa posebno.

E, bilo je posebno!

Kada je mladi Joanis Papapetru donosio odluku gde će nastaviti karijeru koju, pritom, još nije ni počeo, radio je to pred kamerama! Sve je prenosila televizija u Grčkoj!!!

Takav je talenat bio sin Argirisa Papapetrua, bivšeg igrača Panatinaikosa. Takav talenat, plus iskustvo, naredne sezone će igrati u dresu Partizana!

Papapetru, sada 28-godišnji as sa devet sezona Evrolige u svojim rukama i nogama, prekinuo je saradnju sa Panatinaikosom, navodno se odrekao dugovanja da Partizan ne bi morao da plati obeštećenje i – uskoro bi trebalo da se preseli u Beograd.

Ako je dolazak Danila Anđušića po nekim parametrima logičan, ako je Dante Eksum zapravo istinska bomba ovog prelaznog roka s obzirom na renome i sposobnosti, ako je Džejms Naneli šampionski povezan sa Željkom Obradovićem, onda je dovođenje Papapetrua stvarno... Iznenađujuće? Čudno? Uzbudljivo?

Bolje vi sami po sopstvenom osećanju odredite.

Atinjanin (znamo da mu piše da je rođen u Patri, ali je momak iz glavnom grada Grčke) će doći u Partizan posle sezona koja je možda bila najčudnija, a možda i najznačajnija za njega. Panatinaikos mu je planski dao loptu u ruke, iako je u prethodnoj fazi karijeri bio klasična trojka bez mnogo organizacionih odgovornosti. PAO je možda zbog toga gubio neke utakmice, ali je Joanis napredovao. Bio je „point-forvard“, rečeno mu je da bude kreativan. To nije nešto u čemu je njegova snaga, ali je godinu dana takve igre bez dileme njega učinilo boljim.

Dakle, napredna verzija Papapetrua stiže u Humsku.

Takođe, dolazi momak koji dobro zna šta je pritisak. Ustvari, bolje zna neko 99 odsto njegovih kolega.

Kada je shvatio da studiranje na Teksasu nije njegova „stvar“, vratio se u Grčku i 2013. potpisao dugogodišnji ugovor sa Olimpijakosom, tada dvostrukim uzastopnim šampionom Evrolige. Igrao je pet godina za Pirejce, osvajao titule, postao reprezentativac Grčke...

I onda, 2018, Papapetru je odbio produžetak saradnje sa Olimpijakosom i, dva dana kasnije, prešao u Panatinaikos. Sad razumete zašto kažemo da zna šta je pritisak?

Trpeo je sve što je morao da trpi, ali je osvajao i igrao sjajno. Postao je lider zelenog dela Atine. Uručena mu je uskoro i kapitenska traka.

Jedino što mu je bila olakšavajuća okolnost u uvek strogoj javnosti, jeste činjenica da je dete bivšeg igrača Panatinaikosa. I da realno nije mogao da igra na istoj poziciji, u istom timu, sa jednim od najboljih prijatelja, Kostasom Papanikolauom.

Od prvog do poslednjeg dana u Grčkoj je važio za skromnog momka koji stoji sa obe noge čvrsto na zemlji. „Amerikanac“. Pametan igrač. Baš kako Željko Obradović voli.