Nidam: Alimpijević nas je spremio za buku Grobara

Derik Nidam bio je uzdanica barskog Mornara. Iako mu je u crnogorskoj luci sve bilo potaman, opredelio se da ode u Bursu. Razlog je poziv Dušana Alimpijevića. U osvrtu na istorijsku sezonu ishvalio poteze našeg stručnjaka u opsežnom članku „Jurohupsa”.

- U stvari, bilo mi je udobno u Mornar Baru. Tražio sam nešto novo. Igrao sam u Crnoj Gori tri godine i sećam se Dušana Alimpijevića iz doba kad je trenirao Crvenu zvezdu. Imali smo istorijski meč, gde smo prvi put u istoriji Mornara igrali plej-of. Alimpijević me pozvao u Bursu, sećao me se iz tog vremena. Dušan mi je rekao da želi da uradi nešto posebno ove sezone. Tukao me je kada je bio protiv mene. Rekao sam: „Hajde da ovaj put budemo na istoj strani”.

Proces prilagođavanja na zahteve trenera njemu je bio lakši nego saigračima.

- Naravno da je za tim trebalo da se naviknemo. Treneri na prostoru bivše Jugoslavije imaju drugačiji stil. Tako da razumem ovaj proces adaptacije. Mislim da je tim shvatio i njegov pristup kada smo se upoznali i verovali jedni drugima. Pokazao nam je koje stvari moramo da radimo da bismo igrali na nivou Evrolige, da bismo igrali protiv evroligaških timova. Uvek je to govorio. Evroliga, Evroliga, Evroliga… Tajming reakcije mu je takođe veoma važan. On uvek govori o 0,3 sekunde, 0,5 sekundi. Momci su bili kao: „O čemu pričaš? Kako da reagujemo tako brzo? To je nemoguće.” Kako je vreme odmicalo, shvatili smo da je to razlika između milionskih igrača i igrača nižeg nivoa. Dušan je govorio stvari tipa „Reagovao si za 1 sekundu, trebalo je 0,5 sekundi. Ako mogu da vas dobro pripremim za nivo Evrolige, možemo doći do vrha Evrokupa, čak i ako ne možemo do tog nivoa. Ali ako vas pripremim za nivo Evrokupa, pripremiću vas za nivo niže lige”. On uvek želi da stignemo do zvezda. Ako ne možemo da stignemo do zvezda, slećemo u oblake.

Najbolji trener Evrokupa pripremio je igrače za navijanje u Areni.

- Utakmica sa Partizanom je za mene bila mučenje. A kao što svi znaju i trener Dušan je Srbin. Rekao nam je: „Ako želite da igrate, ovo je mesto za igru. Morate da igrate na najvećoj, a ne na maloj sceni. Ali moraćete da igrate pod bukom navijača. Moraš se naviknuti na to.” Otišli ​​smo na trening. Sve je tiho. Zagrejali smo se, počeli smo da se protežemo. Dao je znak nekome na tribinama, a momak je uključio skandiranje Partizana zbog čega je cela arena postala veoma bučna. Nismo čuli ništa čak ni dok smo se protezali. Radio je to dve nedelje. Igramo utakmicu Turske lige, ali slušamo skandaranje navijača Partizana od kojih se arena uzbuđuje. „Moraš biti spreman”, govorio je. Radimo ofanzivnu obuku 5 na 0, ali ništa ne čujemo. Komuniciramo samo kontaktom očima i signalima rukama. Dolazimo do klupe i razgovaramo jedni sa drugima, a onda se vraćamo. Pred 20.000 navijača, na neki način nam je bilo čak i „komforno”.

Košarkaši Burse su u Beogradskoj areni bili izuzetno motivisani.

- Ta buka u našim ušima je nešto što smo slušali već dve nedelje. Kada smo izašli na teren neposredno pre utakmice u areni, rekao sam timu: „Vidi, mi pripadamo ovde. Nismo ovde slučajno. Hajdemo da pokažemo ovih 20.000 ljudi da pripadamo plej-ofu.” Utakmicu su počeli zakucavanjem, a navijači su poludeli. Naše uši su bile u savršenom stanju za ovu situaciju. Čestitam treneru na tome. Bio je više nego spreman za utakmicu.” – rekao je između ostalog Nidam.