Ivana: Kakav bi primer davala da je samo bitno da se pojaviš i uzmeš medalju, sport je mnogo više od toga

Od 2013. godine na 14 najvećih takmičenja, evropskih, svetskih prvenstava u dvorani i na otvorenom i olimpijskih igara, Ivana Španović (udato Vuleta), osvojila je 12 medalja.

Samo je na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. i Prvenstvu sveta u Londonu 2017. bila četvrta. U britanskoj prestonici otkačeni broj s leđa zagrebao je površinu peska daleko iza Ivaninih leđa, pri skoku kojim bi sigurno pobedila. Asocijacija na ovo drugo nadmetanje nametnula se posle njenog učešća na 18. Prvenstvu sveta u Judžinu, završenom juče u ranim jutarnjim satima po srpskom vremenu.

Juče rano ujutru, pet centimetara ili dva milimetra delili su je od nastavka neverovatnog niza. Ovoga puta ostaće statistički zabeleženo ne koliko je blizu medalje bila, već da se našla na sedmom mestu. Ostavila je trag u pesku iza 6,84 metra. Serija joj je bila: prestup, 6,67 (+ 1,4 m/s), prestup, 6,84 (+ 2,1 m/s), 6,84 (+ 0,6 m/s) i 6,75 m (+ 0,4 m/s).

Mogla je da se nađe među osvajačima medalja i Ivana posle trećeg pokušaja, ali tu dolazimo u priču o dva milimetra. Novim pravilima nema više plastelina, koji pokazuje prestup, već se on određuje laserski, a merač je pokazao posle treće serije surovu istinu, da je naša vedeta prestupila.

Ljudski faktor više ne postoji, ili bar ne bi trebalo.

– Prišla im je Ivana i posmatrala, kao što se gleda VAR u fudbalu ili Oko sokolovo u tenisu. Golim okom se ne primeti, ali pri određenom nagibu sprinterice, sprava reaguje. Većali su najduže u ovom slučaju, oko minut. Ne znam zašto su većali, ako sprava automatski izbaci „crveno“. Rekli su joj na kraju da je prestup dva milimetra i to pošto se sklonila od ekrana – komentarisao je legendarni trener Goran Obradović.

Kada smo se vratili pričom na treći pokušaj, koji je dužinom podsećao na onaj, kojim je Ese Brume postala vicešampionka (7,02 m), Goran je rekao:

– Bio je oko sedam metara, sigurno dostojan medalje. Na znam da li bi bila srebrna ili bronzana. Međutim, znam Ivanu, ako ne bi uzela zlatnu medalju ne bi bila zadovoljna, jer joj ona nedostaje u karijeri s ovog takmičenja. Ima već bronzane iz Moskve 2013. i Pekinga 2015. U vazduhu se osećalo da bi trebalo da bude sve sjajno. Zagrevanje je bilo odlično. Bio sam potpuno miran kada sam došao na stadion. Ali... to je to...

Ivana je potpuno bila mirna posle događaja. Kada je s organizatorima obavila dogovor oko formalnosti za povratak kući, javila se kao što je obećala i prokomentarisala:

– Nema šta, bilo je jasno šta će biti potrebno za medalju. Sada, eto nas četiri ili pet smo se skupile u par centimetara. U principu ja prosto nisam više na početku karijere da bih se osećala ne znam kako potišteno, niti da spuštam glavu zato što danas nešto nisam uspela ili bila na nivou. Toliko puta sam dokazala da jesam bila sposobna za medalju. Danas nisam uspela, bilo je mnogo faktora. Nemam osećaj da bi trebalo da se osećam loše zbog ovoga danas. Nije se poklopilo, ali naravno i dalje sam svetska prvakinja iz dvorane odbranjene u martu.

Otvorila je ovime pitanje narednih takmičenja. Bilo je neizvesno da li će učestvovati na Prvenstvu Evrope u Minhenu, koje počinje već 15. avgusta.

– Nastavljamo dalje. Učestvovaću i tamo i u finalu Dijamantske lige u Cirihu početkom septembra gde branim trofej. Ne želim da moja izjava ima prizvuk patetike, već je onako kako jeste. Želje, mogućnosti i okolnosti su svaki put drugačije. Iskoristim to što mogu datog momenta. Da sam mogla više skočila bih više. Imala sam prestupe. Izvukla sam bar najbolji rezultat u letnjem delu sezone, s obzirom na sve moguće okolnosti.