Stevanovićeva klauzula za Vilijamsona: 193 miliona za pet godina, ali ne sme da se ugoji

Zajon Vilijamson (22, 198), prvi pik drafta 2019, projektovan je za novu NBA zvezdu, koja je po svim parametrima trebalo da bude poput Lebrona Džejmsa. O tome svedoče i brojni, sedmocifreni sponzorski ugovori koje je potpisao još kao tinejdžer.

Činilo se da je Nju Orleans njegovim izborom dobio bingo za restart i stvaranje novog tima. Međutim, izdanak Djuka je u sezoni 2019/20 odigrao 24, a u 2020/21 odigrao samo 61 utakmicu, dok je prošlu propustio zbog povrede metatarzalne kosti stopala. Prosek u tih 85 mečeva mu je bio odličan – 27 poena, 7,2 skoka i 3,7 asistencija, ipak sve zajedno premalo u odnosu na očekivanja.

Pelikansi su iskoristili mogućnost da pre njegove poslednje ruki produže ugovor, Vilijamson se obavezao na dodatnu petogodišnju vernost. Za to će inkasirati najmanje 193 miliona dolara. A ukoliko u tom periodu bude u nekoj od ol-star petorki ili bude nominovan za MVP igrača NBA lige zarada može da mu poraste do 231 milion dolara.

U Nju Orleansu su zabrinuti da bi igranje sa viškom kilograma pre svega bilo štetno za zglobove i kolena, ali i da bi uzrokovalo druge zdravstvene probleme. Naime, procene lekara su da su njegova kilaža i procenat masnoće u organizmu u velikoj meri bile uzrok povreda. Iskustvo iz prethodne tri godine nateralo je operativce Nju Orleansa da u ugovor stave klauzule vezane za težinu mladog Zajona. Samim tim i smanjenju zarade kojoj su se Pelikansi nadali kad su ga odabrali.

Tako će Vilijamson sve dok traje novi ugovor morati konstantno na vagu. Ako, zbir njegove težine i procenta telesne masti premaši 295, klub će imati opciju da mu smanji prihode.

Ostanak u formi je do sada najveća prepreka Zajonove karijere. Iako njegova tačna težina nikada nije potvrđena, na većini specijalizovanih sajtova 129 kilograma je njegova optimalna težina, ali se priča da je u nekom trenutku sezone dostigao preko 136 kilograma.

Naravno, Nju Orleans nije, niti će potvrditi ove navode, ali praksa koju su primenili nije nikakva novina. Sećamo se da je Denver Nikoli Jokiću propisao posebnu ishranu i poslao kondicionog trenera u Sombor koji je sa njim radio tokom leta.

Takođe, ljubitelji košarke u Srbiji sećaju se i primera Zorana Stevanovića. Jedan od najtalentovanijih centara Partizana i naše košarke devedesetih godina, muku je mučio sa kilažom. Hedonista koji je uživao u hrani stalno je imao višak kilograma.

Svojevremeno je u Partizanu profesor Aleksandar Nikolić dao zadatak dr Momi Jakovljeviću da ga na putovanjima konstantno prati i proverava da li su mu slatkiši nadohvat ruke. O tim danima i dan danas se može čuti dosta anegdota.

Kad je prešao u Beobanku u ugovoru je imao sličnu stavku kao što je uključena u Vilijamsonov ugovor. Mesečna primanja bila su mu uslovljena time da mora da ima manje od 140 kilograma. S obzirom da je Stevanović 10 centimetara viši od Zajona, prirodna je i razlika u ograničenju težine. Nije poznato koliko je puta i da li je uopšte ovo bilo primenjivano, ali je činjenica da je stajalo na papiru.

Još jedan sjajni centar je poznat po tome što je mogao da pojede kao Obeliks. Reč je o bivšem grčkom reprezentativcu Sofoklisu Skorcijanidisu, nekadašnjem igraču Olimpijakosa, koji je nakratko bio i u Crvenoj zvezdi. Imao je solidnu karijeru, ali ga je ljubav prema hrani omela da u potpunosti iskoristi košarkaški dar.

Videćemo da li će Zajon Vilijamson uspeti da iskontroliše apetit ili će plaćati „najskuplji meni na svetu”.