Leto je žarko i potrajaće… Igrači su na odmoru, rukovodstva u skladu sa sugestijama trenera sklapaju ekipe. Navijači s pažnjom prate šta se dešava… Prognozira se, padaju opklade.
Crvena zvezda je dovela evroligaške igrače Nemanju Nedovića, Hasana Martina, Bendžamina Bentila, Filipa Petruševa, Džona Holanda, Džejlena Adamsa MVP Prvenstva Australije, iz ABA lige Dalibora Ilića... Starosedeoci su Stefan Marković, Nikola Ivanović, Branko Lazić, Eron Vajt, Ognjen Dobrić, Stefan Lazarević, Luka Mitrović, Ognjen Kuzmić...pitanje je da li je selekcija završena.
Partizan je doveo iz evroligaških klubova Dantea Eksuma, Danila Anđušića, Džejmsa Nanelija, Janisa Papaetrua... Moguće da će se spisak produžiti. Ostali su Aleksa Avramović, Kevin Panter, Zek Ledej, Jam Madar, Matijas Lesor, Alen Smailagić, Balša Koprivica, Tristan Vukčević, Uroš Trifunović, Gregor Glas. Možda bude i promena...
Večiti prave ekipu za najviše ciljeve u Evroligi, za osvajanje ABA lige, Kupa Radivoja Koraća... Pitanje je da li nove ekipe mogu da pomrače slavu najuspešnijih u klupskoj istoriji.
Najveći domet Crvene zvezde bilo je osvajanje Kupa kupova 1974. protiv Zbojovke iz Brna. Legendarnu petorku činili su Zoran Slavnić, Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić, Dragiša Vučinić i Radivoje Živković. U timu su još bili Goran Rakočević, Zoran Lazarević, Ivan Sarjanović, Božidar Pešić, Dragoje Jovašević, Zoran Latifić i Ljupče Žugić. Na klupi je sedeo profesor Aleksandar Nikolić. Dve godine ranije Zvezda je igrala finale Kupa Kupova, a 1973. zaustavljena je u polufinalu Kupa šampiona. U Kupu Koraća 1998. stiglo se do finala sa klubom MEŠ iz Verone.
Najveći uspeh Partizana je osvajanje Kupa šampiona, današnje Evrolige 1992. Starteri su bili Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Ivo Nakić, Zoran Stevanović i Slaviša Koprivica. Igrali su još Vladimir Dragutinović, Mlađan Šilobad, Željko Rebrača, Nikola Lončar, Dragiša Šarić, Igor Perović i Igor Mihailovski. Trener je bio Želimir Obradović.
Neku godinu ranije u ovom timu su bili i Vlade Divac, Žarko Paspalj, Goran Grbović, Željko Obradović, Milenko Savović, Miroslav Pecarski... Crno-beli su tri puta osvajali i Kup Radivoja Koraća, bilo je to treće po rangu međunarodno takmičenje, 1978. i 1979. (generacija Dragana Kićanovića i Dražena Dalipagića, Bobana Petrovića, Dragana Todorića, Dušana Kerkeza, Miška Marića...) i 1989.
Da li današnji prezenteri klupskih ambicija mogu da dostignu najslavnije generacije? Možda i nije pitanje da li po kvalitetu mogu da im se priključe. Jeste, drugačije je vreme, drugačiji je stil, uslovi su promenjeni, košarka je evoluirala, ali ipak je to isti sport.
Dok lopta miruje, eto teme za diskusije koje ne samo navijači već i simpatizeri Crvene zvezde i Partizana vole. Negde na plaži, u senovitoj bašti, debelom hladu kafana... Za razbibrigu, golicanje mašte, to je jedina pretenzija ovog teksta. I naravno za čitaoce koji su gledali ili slušali priče o remek delima istorije večitih rivala.
MOGLI SU I MNOGO VIŠE
U petorci Zvezde Dragan Kapičić i Dragiša Vučinić imali su po 26 godina, bekovi Zoran Slavnić i Ljubodrag Simonović po 25, svi su već bili učesnici velikih takmičenja u dresu reprezentacije Jugoslavije i osvajači medalja. Najmlađi je bio klasični centar Radivoje Živković, 24-godišnjak, povremeni reprezentativac, pridošlica iz Borca.
Kapičić i Slavnić su deca Malog Kalemegdana (i Rakočević, Sarjanović, Latifić, Pešić, Žugić...), Vučinić je stigao iz Mostara, Simonović iz kraljevačke Sloge (Lazarević je iz Pirota, Jovašević iz Čačka).
- Bili smo podeljeni na dva tabora, jedan je bio Mokin i Kaponjin, drugi Vučkov i Ducijev – rekao je nedavno na obeležavanju 50 godišnjice od osvajanja prvenstva države 1972. u Ljubljani Goran Rakočević uz dodatak: - Jedini sam koji je govorio sa svima. Da su odnosi bili drugačiji osvojili bismo mnogo više trofeja.
VEROVALI ILI NE
Partizan je sve utakmice osim jedne kao domaćin odigrao u Fuenlabradi, ta okolnost izgnanstva sigurno je uticala na homogenost tima. Niko nije računao da će takav, izrazito mlad tim sa trenerom debitantom, 31-godišnjakom postati šampion Evrope.
Međutim, Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović su tokom te godine postali i službeno, ako je do tada i bilo sumnji, najbolji bekovski par Starog kontinenta, a jedan deo sezone nisu ni govorili. Sale nacionale je imao 25, Saša 22, a već su bili vlasnici medalja iz dresa reprezentacije sa evropskih prvenstava.
Prošli su i mlađe selekcije Jugoslavije, kao i 25-godišnji Slaviša Koprivica (njegov vršnjak Vlada Dragutinović, pet godina mlađi Željko Rebrača, Mlađan Šilobad), zatim i najiskusniji u toj petorci Ivo Nakić (26) sa već dva pehara Kupa šampiona sa Cibonom. Zoran Stevanović je stigao iz Kragujevca, kao i Nikola Lončar, otkrića su Mikice Tomovića.
ASOVI NA OGRANIČENO VREME
Koliko su se odnosi promenili u vrhunskoj klupskoj košarci na Starom kontinentu, čitaj Evroligi govori podatak da je oko 100 igrača već promenilo klupske boje. Listom su to Amerikanci koji nemaju mesta u NBA, a nisu perspektiva za nju, pa se ne zadržavaju ni u Razvojnoj ligi. Hleb uglavnom zarađuju u Evropi...I idu iz kluba u klub za većom zaradom. O identifikaciji navijača sa njima se teško može govoriti.
Verovatno nije daleko ni vreme kada će Evroliga postati deo NBA...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
