Vanja: Nema smisla da mi MVP NBA lige vraća loptu

U fudbalskom domu lopta se po prvi put nije zakotrljala. Sve je počelo tapkanjem. U Staroj Pazovi je sa treninzima - sada i timskim – krenula košarkaška reprezentacija. Uvek posebna, na ovaj ili onaj način. Ona o kojoj će se u nedogled pričati i od koje će se, bez izuzetka, tražiti ono što se od bilo koje druge, u bilo kom sportu, nikada ne zahteva.

Posle jednog od tih treninga, dok je 89 odsto (nije slučajno) igrača otišlo na tuširanje, terapiju, odmor, dvojica momaka su ostala na parketu. Jedan od njih je Vanja Marinković.

- Kad se završio trening, hteo sam još da šutiram – priča momak koji je takvom predanošću i postao jedan od najčistijih šutera srpske selekcije.

U dvorani je bio još Nikola Jokić.

- Prišao je i počeo da mi vraća loptu dok šutiram. Rekao sam mu: „Nemoj, bre, u redu je. Stvarno nema smisla.” Ono što je normalno na neki način nije bilo normalno. „Ma jok, ne zezaj, samo šutiraj.” Šta sad ja tu da kažem? Čudno je, zar ne? Zapravo nije. A jeste... Otkud znam.

Vanja nastavlja sa impresijama:

- Ovo je prvi put da sam upoznao Jokića malo bolje. Najblaže rečeno, momak na mestu. Ne ponaša se kao superstar, što on svakako jeste. Ni na koji način ne odskače od drugih. Mislim na ponašanje i pristup, ne na teren. Potpuno je sa nama, deo ekipe. Ne vidiš tu nešto što se očekuje od superstarova. Iznenadio sam se. Moja glava ne može da dobaci dotle da si dva puta MVP NBA lige, prvi dolaziš na treninge i poslednji odlaziš.

A Jokić, pri tom, nije usamljen u toj ligi zvezda.

- Nema govora koliko znači što su svi tu. Imaš najboljeg igrača sveta, imaš dvostrukog najboljeg igrača Evrolige u Vasi Miciću, imaš jednog Teodosića, pa Bjelicu, Nedovića, Milutinova... U pitanju su najdominantniji igrači tamo gde su. I svi oni su došli u reprezentaciju znajući koliko je bitan trenutak. Zbog kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i zbog Evrobasketa. Mislim da je dosta pomoglo i što Jokić odmah hteo da dođe da igra.

Svetislav Pešić, selektor Srbije, počeo je sa treninzima na dva koša. Malo četiri na četiri, pa pet na pet.

- Ništa preterano, što zbog povreda, što jer se tek upoznajemo. Da vidimo kako ko stoji... – nastavlja Marinković.

U Staroj Pazovi su uslovi, po rečima 25-godišnjeg beka, besprekorni.

- Imamo sve. Sjajna je dvorana, sobe, ambulanta, terapije, oporavak, saune... Teško da može da bude na višem nivou u Srbiji. Ljudi su dali maksimum da nam bude sve na raspolaganju. Malo smo i odvojeni od grada, od vrućine.

Sve je „čučnulo”, pronalazi pravi termin Čuburac. Činjenica, tako za sada izgleda reprezentacija Srbije.

- Odlična je atmosfera. Pešić je tu za nas, svi pomoćni, Dragan Tarlać takođe...

Marinković je jedan od igrača koji konkuriše za poziciju beka šutera u reprezentaciji. „Šutera” u najčistijem obliku. Ovoga puta se i on oseća komotnije u državnom timu.

- Bio sam u prošlim prozorima sa selektorom Pešićem. Što se tiče kvalifikacija za Olimpijske igre, kod Kokoškova, otpao sam pred turnir. Skroz opravdano su mi se zahvalili – nasmejao se i sam Marinković na ovom izrazu. - Tri meseca u Valensiji nisam igrao, a tu je bilo momaka koji su s razlogom pre mene. Poštovao sam i tada tu odluku, nisam imao ništa protiv. Sada znam Pešića od prošlog prozora i super mi je.

U prošla dva kvalifikaciona meča za Svetsko prvenstvo Srbija je izgubila od Letonije i Belgije i dospela u veoma nezavidan položaj. Utakmice protiv Grčke kod kuće i Turske na strani su sada izuzetno važne.

- Uopšte nije dobra situacija ako se izgubi, jer posle ponovo imamo prozore u novembru gde mnogi neće moći da igraju. Izuzetno je bitno dobiti Grčku i Tursku, pa onda probati isto dva puta sa Velikom Britanijom. Sa svim tim pobedama bilo bi mnogo lakše. Ako ne, onda je već frka. Nije do igrača ko će biti tu u novembru i februaru. Ja sam bio u Valensiji kad me zvao Deki Milojević. Odmah sam rekao da hoću, uvek možeš da stigneš na bar jednu utakmicu u prozoru. Ali, klub je imao svoje principe, nije hteo da rizikuje. I zato mora da se zna da ko dođe, to je najbolje.

Ono što kao da se ne zna, ili barem nema u javnosti dovoljno, jeste da će utakmica između Srbije i Grčke, 25. avgusta u Areni, biti spektakl kakav se nije video godinama u našoj zemlji. Adetokunbo, Jokić, Teodosić, Slukas, Kalates, Micić...

- Puna dvorana ne bi smela da izostane. Mi ćemo imati već pripremnih utakmica u nogama, tako da ćemo biti spremni. Ako dobijemo tu utakmicu, idemo u Tursku puni elana. Ako izgubimo... U svakom smislu ta utakmica će biti super – ističe Marinković.

Onda sledi Evropsko prvenstvo, potencijalno najbolje koje je viđen dugo godina.

- Da, potencijalno – spušta loptu na zemlju Vanja. – Jer, Španci nemaju Rubija, Gasola, Francuzima nedostaju neki igrači... Sigurno će biti jedno od jačih. Pomalo pratim druge reprezentacije. Video sam da će Česi protiv nas igrati sa Veselim i Satoranskim, kod Francuza je tu Gober, Španci umesto Rubija imaju Lorenca Brauna, pa su tu još Ljulj, Rudi... Slovenija je kao šampion možda i favorit, znaju se dugo a imaju Dončića, Dragića, Prepeliča.... Leto je a svi su želeli da budu tu za svoje timove. Svi su prepoznali momenat, žele da se njihova nacija raduje. Neki možda to vide i kao poslednju šansu da uzmu medalju... Ide se na sve ili ništa.

Od ovoga nema boljeg uvoda u sve ono što nas čeka u narednih 40+ dana.

Od bivšeg za sadašnje juniore

Nemaju seniorski reprezentativci mnogo vremena da prate ono što rade njihovi naslednici, ali znaju da je juniorska selekcija Srbije na Evropskom prvenstvu u Izmiru izborila polufinale protiv Španije i da se samim tim kvalifikovala na naredno Svetsko prvenstvo.

Kad smo Vanji Marinkoviću pomenuli omladinske kategorije Srbije, „čačnuli” smo tamo gde su posebne emocije. Momak rođen 1997. godine ima dva evropska srebra, kadetsko i juniorsko, kao i bronzu na Svetskom prvenstvu igrača do 17 godina.

- To mi je, najiskrenije, najlepši deo karijere. Provodiš leto sa vršnjacima, sa drugovima. Nemaš neke posebne obaveze i brige u životu, samo da radiš to što voliš i budeš sa ljudima koje voliš. Tim sada momcima je super. Boriti se za medalje i otići na Svetsko prvenstvo, nema ništa lepše.

Sam sebe je podsetio na još jedno bogatstvo igranja za mlađe kategorije.

- Mnogo smo putovali. Jednom smo igrali u Dubaiju, drugi put na Kritu, pa Finskoj... Obiđeš razna mesta, promeniš sredinu, upoznaš nove kulture... Svima to mnogo znači.

A i poruka ohrabrenja za ekipu Vlade Đokića:

- Uvek je bilo pravilo, da ako igraš dobro u reprezentaciji tokom leta, ulaziš u sezonu bolji. Nadam se da će tako biti i njima.