Jokić mi je držao sina, to nikada neću zaboraviti

Većina igrača iz Amerike, kada stane ispred kamera i telefona (nekada diktafona) obično imaju „namršten stav”. Bez obzira što se na terenu radovao kao dečak zbog pobede nad Slovenijom, tako je pred sedmu silu stao i Ej Džej Sloter. Ovaj 35-godišnjak iz Lujvila pričao je o svemu, ali smo uspeli da probijemo njegovu gvozdenu masku pitanjem o fotografiji iz hotela „Šeraton”, gde njegovog sina drži u naručju Nikola Jokić, a uz osmeh pozira i Luka Dončić.

Poslednji čovek sa te fotke koji je ostao da stoji je Sloter!

- Video sam pre meča šalu: „Jokiću, pridrži mi bebu dok Luka i ja igramo!” Čoveče, kada sam ugledao te momke, velike igrače, nisam želeo da propustim priliku da se moj sin i ja slikamo sa njima. Za tako nešto bih uvek progutao ponos i zamolio sam ih za fotografiju. A oni su dovoljno skromni da to urade za mene. Jokić mi je držao sina! To je još jedna uspomena koju nikada neću zaboraviti. To je slika za život. Kada sin odraste dovoljno da shvati sa kim se slikao, nadam se da će mi biti zahvalan – rekao je Sloter maltene suznih očiju.

Baš u tom trenutku, supruga mu je donela naslednika.

- Baš su me pitali o tebi – grlio je Sloter dečaka.

Pitali smo ga i o čudu koje je njegov tim napravio.

- Ne mislim da je čudo. Kada si odlučan, kada igraš jako i veruješ da možeš nešto da postigneš, to te pokreće. Mnogo ljudi je mislilo da će Slovenija proći dalje, ali u našoj svlačionici je 12 momaka verovalo. I, hej, nismo imali ništa da izgubimo. Ako nas pobede, zaslužili su. Ali, ako im se približimo...

U jednom trenutku je Slovenija preokrenula. Delovalo je da je Poljska gotova.

- U poluvremenu smo rekli da će krenuti u seriju. Nismo baš znali da će preokrenuti, ali je bilo jasno da će napasti. Držali smo se plana iako smo promašili mnogo šuteva. Rekao sam Ponitki da preuzme u poslednjoj četvrtini.

Kad smo već kod Ponitke...

- Neverovatno, tripl-dabl. Igrao je dobro ceo turnir. Zaslužuje čestitke. On je MVP.

Poljsku guraju posebne emocije na ovom šampionatu i to je više nego jasno na terenu.

- Želimo da ovde stvorimo uspomene za ceo život. Za neke od nas je to možda poslednji Evrobasket. Za mene, za Sela... Hteli smo da pošaljemo poruku.

Sada ide Francuska. Meč u kojem će Poljska sigurno imati ogromnu prednost na tribinama.

- Očekujem da će biti krcato. Biće luda utakmica sa Francuskom. Dobro ih poznajem. Igrao sam protiv tih momaka i sa njima. U Strazburu mi je trener bio Kole. Igrao sam sa Rudijem Goberom u Šoleu, sa Endrjuom Albisijem u Gran Kanariji, Teo Maledon je bio u Asvelu. Biće zabavno. A mi ćemo biti spremni.