Sa Igorom Miličićem smo razgovarali u Pragu. Tada smo ga ”uhvatili” kako skače po hodnicima i raduje se zbog tesne pobede nad Holandijom koja je Poljacima omogućila plasman u osminu finala.
Pričao je tada momak rođen u Slavonskom Brodu o strahovitim pritiscima koje trpi od javnosti u zemlji u kojoj je završio igračku i započeo veoma uspešnu trenersku karijeru.
Rekao je posle trijumfa nad Holanđanima da je atmosfera takva da osim zlata ništa nije uspeh za Poljake.
- Pritisak je sve vreme – priča nam i posle senzacionalnog trijumfa nad Slovenijom u četvrtfinalu. - Kao trener imam tu situaciju non-stop. Jedni vole, drugi mrze i sa tim se mora nositi. Srećni smo, ali ne zbog tih negativnosti. Nadam se da smo uradili veliku stvar za poljsku košarku. Tada sam vam rekao da oni hoće medalju. I eto, blizu smo. Moji igrači imaju m..a kao lubenice, srce veliko kao mesec.
Ovom izjavom se Miličić proslavio, tako da je i dan kasnije morao da potvrdi, uz blag osmeh:
- Zašto da glumimo? To je istina. U onakvoj situaciji, u trećoj četvrtini, protiv takve ekipe, retko ko se može vratiti. A moji igrači su pokazali dozu drskosti. I velika...
To preživljavanje Poljaka nakon sulude serije 21:3 Slovenije u trećem periodu jedan je, zaista, od impresivnijih detalja sa te nezaboravne utakmice. Slovenci su i poveli 74:70...
- Da nas je neko pitao pre početka utakmice, bili bismo presrećni da imamo taj rezultat posle tri perioda. To sam im rekao. Tim više sam srećan jer su igrači pokazali veliki, veliki karakter.
Miličića niko nikada nije zvao za posao u Hrvatskoj. Sada je jedina svetla tačka za koju se hvataju u zemlji koja ima velikih problema sa košarkom.
- Sigurno u Rovinju imam mnogo navijača koji bodre, koji veruju i drže fige. I u Slavonskom Brodu isto. Srećan sam. Živimo san, a san ide dalje.
U ”praškom” razgovoru za Žurnal rekao je da je video i da u srpskoj javnosti niko ne veruje u Poljsku. Nasmejao se.
- Sada je čudo u Hrvatskoj. I dnevnici i novine, zovu, pišu. Setili su se mene. Ali, to je sve super. Srećan sam i neka bude češće.
Ipak, podrška najbližih nikada nije izostajala. Na tribinama je supruga, veoma talentovani sinovi su u Americi na studijama, u Ulmu na usavršavanjima...
- Najgore mi je što nisam video suprugu – nasmejao se Miličić.
Ipak, vreme smejanja će morati da sačeka novi podvig. Večeras, protiv Francuske, Poljaci igraju polufinale!
- Celu noć smo bili na kompjuteru. Nismo se prethodno spremali za Francuze. Sve smo morali preko noći, da napravimo plan. Presrećni smo i ta nam pobeda daje krila. Opet smo se uverili da možemo protiv velikih ekipa.
Bilo je, ipak, malo slavlje.
- Da se ne lažemo, bilo je. Ali i to slavlje je bilo sa kompjuterom u ruci.
Nisu bili spremni za Francuze jer nisu bili spremni ni za šta preko Slovenije.
- Generalno ne idemo tri koraka unapred. Kad smo u grupi videli da imamo Srbiju, Češku, Finsku, Izrael i Holandiju, nismo se pripremali unapred. A sada tek nije imalo smisla.
Za Slovence su se pripremili fantastično.
- Verovali smo da možemo protiv njih. Pripremili smo plan u koji igrači veruju. Napravio sam i ja promene u odnosu na to što su mi igrači rekli. Bili smo zajedno u celom tom procesu. Kad se ide sa srcem, kad se 100 odsto veruje, sve je moguće.
Sve je moguće...
Ponitka najveći poljski košarkaš
Da li je u sredu, na terenu, u četvrtfinalu bilo većeg igrača od Mateuša Ponitke – pitali smo Miličića svesni da je delio pravougaonik sa Lukom Dončićem.
- On je verovatno najveći poljski igrač svih vremena. I još je mlad. Ispred njega je vreme, samim tim i ispred svih nas. Neverovatan je lider, a ono što je uradio proti Slovenije je čudesno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
