MALI U VELIKIM UTAKMICAMA: Crveno-beli razočarali i u Turskoj

Zvezdin presek stanja 20 dana od dolaska novog trenera i rastanka sa Dejanom Stankovićem daje lošu sliku  osim smanjenja prednosti u odnosu na Partizan na pet bodova sa Milošem Milojevićem su upisana dva poraza na startu Lige Evrope i sada treće uzastopno prezimljavanje na međunarodnoj  sceni ne izgleda kao realna opcija. Kako bi se to dogodilo šampion Srbije, za početak, mora da pobedi jednu veliku utakmicu od početka sezone.

Bilo ih je pet do sada i nijednu ovaj tim, očigledno bez pokrića nazvan najboljim u poslednje tri decenije, nije rešio u svoju korist. Izgubio je u Haifi, u revanšu remi je bio ravan porazu. U večitom derbiju 1:1, pa porazi od Monaka i preksinoć od Trabzona. Previše je to skromno za ambicije i uspostavljene standarde u minulim sezonama.

Više od stanja na tabeli za Crvenu zvezdu je poražavajuće način na koji je izgubila u Trabzonu. Ovo je bila najslabija igra kluba na evropskoj sceni od eliminacije protiv Šerifa u leto 2021. Kako je to izgledalo najbolje oslikavaju reči kapitena Milana Borjana:

- Ovo nije ličilo ni na šta!

Zvezda je bila bezidejna, nespremna da defanzivniju formaciju pretvori u držanje "nule" ili vođstvo iz kontre. Od starta je Trabzon imao previše prostora, nedopustivo je bilo da i pored ojačanih bokova i veznog reda gol postigne iz drugog plana defanzivni vezista rivala.

Ovaj Zvezdin tim bolji je od igara koje pruža u najbitnijim utakmicama. Stanković nije uspeo da stvori koncepciju za plasman u Ligu šampiona, sa Milojevićem je još gore i ukoliko se ne napravi drastičan pomak izostaće čak i evropsko proleće kroz Ligu konferencije. Odgovornost nije samo na treneru, nego i fudbalerima koji ne opravdavaju uloženo u njih.

Zvezdin tim nije dobro skopljen i došlo se u situaciju da i dobri potezi poput dovođenja Bukarija padnu u drugi plan u odnosu na činjenicu da postoje tri štopera koji "moraju" i zaslužuju po kvalitetu da igraju, a u isto vreme nema nijednog pouzdanog desnog beka.

Veliki problem za Crvenu zvezdu je drastično slabija forma Kataija u odnosu na prošlu sezonu, ispadanje iz stroja Ivanića, takođe i što se igra ne dovodi do tačke da se iz Bukarija izvuče najbolje.

Neshvatljivo je i da Crvena zvezda nije ranije dovela defanzivnog vezistu. Zaljubljenost u kvalitete Ada dovela je do paradoksalne situacije da se nije krenulo ka drugim opcijama. Ništa manje čudan nije ni izbor Kalife Kulibalija za rezervnog špica.

Milojević luta u izborima i formacijama, uz srećnu okolnost po njega ga je iščupana pobeda u Novom Pazaru.

Prvenstvo jeste prioritet Crvene zvezde jer ove sezone donosi direktan plasman u Ligu šampiona, ali pogrešno bi bilo zaključiti da je razlog poraza u Ligi Evrope fokus na ono što najviše može da donese. Jednostavno, klub sa Marakane nije u Trabzonu bio na potrebnom nivou za taj stepen takmičenja.

Zvezda nije pružila ni blizu igrama u Milanu i Glazgovu, kad su navijači bili zadovoljni i pored rezultatskog neuspeha. Čak se ne postiže ni taktička disciplina kao u Bragi. Milojevićeva ekipa može bolje, pokazala je to protiv Monaka kad nije dobila satisfakciju u tabeli. Evidentan je tu i problem psihološke prirode.

Crveno-beli nisu preboleli eliminaciju od Makabi Haife i finansijsku štetu nastalu izostankom premija za taj uspeh. Nema žara kao pre, a bez takvog pristupa ne može  se do boljih rezultata.

Zvezdi ne ide u prilog i što nema nijednog nerešenog rezultata u dosadašnjem takmičenju grupe H, ali ti su komplikovanije kalkulacije od osnovne  samo pobeda nad Ferencvarošem 6. oktobra daje šanse za plasman u nokaut fazu Lige Evrope. Kakav je start ni nastavak u Ligi konferencije ne bi bio loš epilog.