Ibrahimagić: Svi ostali su odahnuli kad je Srbija ispala

U stručnom štabu nemačke reprezentacije, asistent selektora Gordona Herberta je Alan Ibrahimagić. Piše, rođeni Beograđanin.

- Igrom slučaja – objašnjava nam dok sedimo u bašti hotela Šeraton i upoznajemo se. - Mama je studirala medicinu, ali vratila se u Zvornik. Ukupno sam proveo tri dana u Beogradu. Prva tri.

Znači, Zvorničanin.

- Pa nisam baš Crnogorac – smeje se Alan.

Godine 1992. godine, sa porodicom je morao u Berlin. Ali, uporno mi potežemo internet biografije, piše da je Australijanac. Pretpostavljali smo da su ratne muke poslale familiju Ibrahimagić na najudaljeniji kontinent.

- Priča ide dalje – opet uz blagi osmeh kaže trener u sivocrnoj nemačkoj trenerci. - Završio sam srednju školu u Berlinu, ali kako su roditelji imali dosta rodbine u Australiji, a nisu mogli da ostanu u Nemačkoj, krenuli su. Da ne kažem da sam nateran. Bio sam dve i po godine u Australiji.

Međutim, logika kaže da se nije čovek sa Balkana zaljubio u košarku u zemlji Kengura.

- Košarka je bila od ranije. Počelo je u Zvorniku, a igrao sam u omladinskom pogonu Albe. Onda kad je Svetislav Pešić bio prvi trener, a Emir Mutapčić je vodio drugi tim. Kad sam se vratio iz Australije malo sam... Pa, drugačije izgledao. Tu je karijera bila gotova.

Jedna karijera je bila gotova. Druga, mnogo uspešnija, zbog koje sedi na klupi Nemačke u borbi za medalje na Evropskom prvenstvu, počinjala je

- Slučajem prilika klub u kojem sam ponikao pitao me je da li bih radio kao trener. Imao sam veliku sreću da je prva ekipa koju sam vodio bila sastavljena od dosta talentovane i motivisane dece. To mi je dalo dobar osećaj. Radio sam u tom istom klubu u trećoj, četvrtoj ligi, kada sam dobio poziv Albe da podignem mlađe kategorije. Tako smo išli, radio sam za drugi tim, a onda postao pomoćnik Gordonu Herbertu.

Posebna priča, pre toga, bila je saradnja sa Lukom Pavićevićem koji je u Albi proveo četiri sezone.

- Bio sam uključen u tim kad je Luka bio trener. On toliko sistematično radi da je za mene to bilo perfektno da učim. U mlađim pogonima Albe bio sam sa Henrikom Redlom, onda godinu dana pomoćnik Džonu Patriku u Ludvigsburgu, da bi me 2013. pozvali da pređem u Savez.

Mislio je Ibrahimagić da je to privremen posao. I dalje je tu.

- Više sam sa juniorskim ekipama, ali kad je Redl bio selektor postao sam i pomoćnik u seniorskom timu gde sam ostao i kada je Herbert preuzeo. Mislio sam da ću u Savezu biti godinudve, ali u međuvremenu sam zavoleo ovaj poziv. Drugačiji je posao. Baš se protiv Španaca u polufinalu videlo, da je to kultura koja se gaji od mlađih kategorija, da se uči da se čita igra, da nije robotski, već sa osećajem. I sviđa mi se da to učimo decu.

Mnogo je ljudi sa Balkana pomenuo Ibrahimagić tokom priče o karijeri.

- Mutapčić mi je tu bio više dok sam bio igrač. Voleo sam košarku, ali sam uvek želeo da budem sportski novinar. Pavićević mi je stvarno direktno pomagao, što se tiče sazrevanja, razmišljanja... Imao sam dosta kontakta sa kondicionim trenerom Švrakom, mnogo mi je učinio jer sam naučio kako se sistematski u fizičkom smislu. A Redl, kao moj veliki prijatelj i saradnik, Pešićev je učenik, tako da je i on ”jugović”.

Kao deo balkanske košarke, pratio je Ibrahimagić i reprezentaciju Srbije. Nije promenio izraz na licu kad smo ga pitali za rezultat Orlova, samo je uzdahnuo:

- U kontaktu sam sa Oliverom Kostićem, asistentom. I on je bio u Nemačkoj. Srbija je bila najbolja ekipa na turniru. I verujte, svi su odahnuli kad su oni ispali. Nama nikako ne bi odgovarala Srbija. Ali, javilo se pitanje koje su mnogi postavljali, a to je koliko je konstantan šut tog tima. Plus Italija u kojoj Spisu ubaci sve, Meli koji odjednom odigra perfektno... Ali, za mene je Srbija bila ekipa broj jedan, bolja od svih.

Ispostaviće se da ni Nikola Jokić, ni Janis Adetokunbo, ni Luka Dončić, svakako ni Jonas Valančijunas ili Domantas Sabonis, padaju pred pravim ekipama.

- Odmah da se razumemo, Srbija je za mene i kao tim bila najbolja. Sve je moglo drugačije da bude. Isto važi i za Dončića koji da je bio zdrav i prav, bilo bi drugačije. On čini boljima sve. Jokić još više. Grcima je već teže bez šutera u evropskoj košarci. Igrali smo sa svom trojicom. To je i meni kao treneru, kad gledam sa strane, iako su sva trojica Evropljani, strana situacija  da bukvalno ne možeš da ih zaustaviš. Dobili smo Grčku, uradili odličan posao, a Janis nam je dao 31, uz po osam skokova i asistencija.

Alan Ibrahimagić sa Balkanom ima veze samo leti.

- Vratili su se roditelji u zavičaj pa kad dođemo. A ja stižem i radeći sa mlađim kategorijama – ističe trener koji je sa mladim reprezentacijama Nemačke osvojio dve evropske bronze.