U sezoni u kojoj su seniori na tri takmičenja platili ceh smeni generacija, neuspešnom prihvatanju izazova u novom sastavu mlađe srpske kategorije su potpuno opravdale očekivanja. Šta više, koliko god rezultati nisu u prvom planu prija kada se zna da je Srbija sa tri takmičenja donela tri medalje i u tom pogledu pripada uz Mađarsku najuspešnijim vaterpolo nacijama.
Trend započet 2019. kada je na svetskom prvenstvu u Kuvajtu osvojeno srebro (poraz od Grčke), nastavljen je posle korona pauze 2021. godine. Tada su stigli do zlata puleni Miloša Korolije na EP na Malti i dve godine stariji igrači koje je vodio Uroš Stevanović na svetskom prvenstvu u Pragu .
Ove godine je pred generacijom 2004. bio dvostruki izazov. Stevanović ih je spremao za Svetsko prvenstvo u Beogradu a potom uz manje izmene i za Evropski šampionat za 2003. u Podgorici. U Beogradu se stiglo do srebra. U finalu su Mađari slavili na peterce i objektivno su te večeri bili bolji rival. Revanš je usledio u Podgorici.
Prvi favorit Mađarska je protiv Srbije pojačane Martinovićem, Baucalom i u nekim mečevima Krstićem, poražena na peterce. Taj susret je bio difinitivna potvrda psihloške snage srpskog sastava. Sve tesne utakmice u Podgorici je Srbija dobila, protiv Grčke 13:12, Italijana i Mađara na peterce i Španaca u finalu 9:8. Bili su najpripremljeniji kada je bilo najvažnije i to je dobit možda i važnija od zlatne medalje.
Od 15 igrača iz Partizana su četvorica, Radnički, Valis, Šabac i Vojvodina su dali dvojicu, Vukovi , Novi Beograd i Crvena zvezda po jednog reprezentativca. I ta brojnost klubova na određeni način daje posebno obeležje.
Vasilije Martinović, kapiten, učesnik dva seniorska takmičenja, je bio najbolji igrač prvenstva. Sigurno je da je i Virijević mogao da dobije priznanje za najboljeg čuvara mreže. Međutim o pojedincima će Stevanović naknadno razmišljati, sigurno je da u ovoj klasi ima materijala na koje treba obratiti pažnju i polako ih uvoditi u seniorski sistem.
Uz dve medalje timova Uroša Stevanovića, valja se podsetiti uspeha generacije 2006, osvajača bronze na Svetskom prvenstvu u Volosu. Kako se peterci bili naklonjeni Srbima u Podgorici tako su im, oba puta protiv Mađara, okrenuli leđa u finalu SP 2004 i polufinalu SP 2006 u Volosu.
Rezultati su za aplauz, njima u savezu mogu samo da se raduje jer će biti popravljen sumoran utisak seniora. Ostaje da se vidi ko će sve moći da stigne do zvanja vrhunskih igrača, ali da ima tu zanimljivih imena više je nego jasno.
SRBIJA BEZ PORAZA
Tri srpske reprezentacije su na zvaničnim takmičenjima ovog leta od 18 utakmica izgubili dve i obe na peterce. Od 16 dobijenih takođe su dve dobijene boljim izvođenjem udaraca sa pet metara. Da nema peteraca bilans bi bio 14 pobeda i četiri remija što je izuzetan rezultat.
NAGRADE
Na SP 2004 u Beogradu najbolji igrač je bio Kojić, u Podgorici je to zvanje poneo Martinović, Prošle godine u Pragu su najbolji igrač i golman bili Radulović i Mišović, na Malti je to pošlo za rukom Uroševiću.
PAMTI SE ORAN
Nabrajaju se tri medalje a kao da se zaboravlja da je osvajač evropskog prvenstva imao početak na Mediteranskim igrama u Oranu. Tada je zabeleženo svih šest pobeda i osvojena zlatna medalja.
ODLIČJA 2022.
SP 2006. (Volos) Mađarska, Grčka, Srbija
SP 2004. (Beograd) Mađarska, Srbija, Španija
EP 2003. (Podgorica) Srbija, Španija, Mađarska
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
